108. Кутбсиз диэлектрикларда:
молекулалар симметрик
мусбат ва манфий зарядларининг "массалар маркази" бир-бирига мос келади
диполнинг электрик моменти мавжуд эмас
109. Пьезоэффектнинг сабабчиси бириктирувчи тукиманинг асосий оксили
коллагеннинг деформацияси булгани учун, бундай эффект қуйидагиларга
хосдир:
суяклар
тери
пайлар
110. Организм ичида ток асосан қуйидагилар оркали таркалади:
кон томирлари
лимфатик томирлар
мушаклар
нерв толаларининг кобиклари
286. Яллигланиш жараёнида хужайралар шишганда:
уларнинг бирлашмаларининг кесими камаяди
электрик каршилик ортади
287. Организм тукималари импеданси қуйидаги каршиликлар билан
аникланади:
омик
сигим
288. Юрак фаолияти даврида тукималар импедансини улчашга асосланган
диагностик усул:
импеданс-плетизмография дейилади
реография дейилади
289. Реография ёрдамида қуйидагиларни реограммаларини олиш мумкин:
юрак
бош мия
магистрал томирлар
упка
жигар
оёк-куллар
290. Улик тукимада:
сигим каршилиги булмайди
омик каршилик булади
291. Сувни хавода пуркаганда қуйидаги зарядланган заррачалар хосил
булади:
мусбат - йирик заррачалар
манфий - майда заррачалар
292. Аэроионларни шартли равишда қуйидагича булишади:
енгил (газ ионлари)
огир (муаллак зарядланган заррачалар, чанглар, тутун ва нам заррачалари)
293. Аэроионлар организмга қуйидагича таъсир этадилар:
ижобий - енгиллари
салбий - огирлари
294. Магнит майдони деб материянинг шундай куринишига айтиладики, у
Do'stlaringiz bilan baham: |