Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тошкент тиббиёт академияси



Download 8,73 Mb.
bet15/28
Sana24.03.2022
Hajmi8,73 Mb.
#508364
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   28
Bog'liq
Симптоматик артериал гипертензия

Буйрак усти бези касалликлари
Буйрак усти безлари учбурчак пластинкаларга ўхшаш жуфтлашган органдир. Уларнинг пастки қирраси озгина буралади ва буйраклар қутбларини ("Наполеон шляпаси") қоплайди, улар буйраклар билан биргаликда ёг тўқимасида жойлашган. Одамларда буйрак усти безларининг катталиги жуда фарқ қилади, аммо ўртача уларнинг узунлиги 45 мм, кенглиги 25-30 мм, қалинлиги 6-10 мм. Иккала буйрак усти безининг оғирлиги 10-12 г га этади, улар кортикал (кортекс) ва мия қисмидан иборат. Адренал кортекс гломерулар, ўралган ва тўрсимон зоналарга бўлинади, уларнинг ҳар бири аниқ ўзига хос гормонлар ишлаб чиқаради. Гломерулар зонада минералкортикоидлар (альдостерон) ҳосил бўлади, толали зонада глюкокортикоидлар (кортизол, кортикостерон) ҳосил бўлади ва жинсий гормонлар (андрогенлар, эстрогенлар, прогестерон) ишлаб чиқаришда асосий рол тўр зонасига тааллуқлидир. Бироқ, барчаси нисбий мустақилликка эга бўлган ҳолда, алоҳида зоналар яхлит тизим бўлиб, таркибий бирлик ва функционал ўзаро боғлиқликни сақлаб қолади.

Р
асм.16. Буйрак усти бези анатомияси


Буйрак усти безининг мия (медуллар) қисми адреналин ва норадреналин ишлаб чиқаради. Кортикал ва медуллар тўқима баъзида танада қўшимча буйрак усти безлари шаклида жойлашган бўлиши мумкин. Хромафин ҳужайраларининг изоляцияланган тўпланиши симпатик ганглияларнинг бир қисми бўлган эркин ва чегара кўринишидаги параганглия шаклида мавжуд.


Буйрак усти безлари функциясини кучайиши (кортекс ёки мия ярим қатлами) одатда клиник жиҳатдан яхши аниқланган касалликларнинг пайдо бўлишига олиб келади. Гломеруляр зона функциясининг ўсиши билан альдостеронизмга хос бўлган ҳодисалар (Конн синдроми) кучаяди. Фақат толали зонаси функцияси ошганда эса, глюкокортикостероидларнинг ҳаддан ташқари кўпайиши билан боғлиқ характерли ҳодисалар (Иценко-Кушинг синдроми) ривожланади ва буйрак усти бези мия қисмидаги ёки бошқа жойда жойлашган хромаффин тўқималарининг фаолияти ошганда, катехоламинларнинг (феохромацитома) ҳаддан ташқари кўпайиши характерли аломатлар ривожланади.



Download 8,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish