Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тошкент тиббиёт академияси «тасдиқлайман»



Download 1,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/12
Sana21.02.2022
Hajmi1,2 Mb.
#79133
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12
Bog'liq
1-maruza matni

Иммунологик давр инглиз врачи Эдуард Женнер (1749–1823) сигирдан 
олинган чинчечак вируси билан одамларни эмлаб, бу инфекцияга қарши 


иммунитет ҳосил қилиш усулини ишлаб чиқди. Бу усул ҳам юқумли 
касалликларга қарши курашиш борасида жуда муҳим янгилик бўлди. 
Иммунологик даврнинг энг кўзга кўринган вакилларидан бири 
И.И.Мечников (1845-1916) хисобланади. (Эмиль Ру тарифи- микробиология 
шоири). 
Биринчи бўлиб фагоцитар теорияни яратиб, иммунитетнинг ҳужайра 
теориясин исботлади. И.И.Мечников иммунология фанининг асосчилари 
хисобланади. 
П.Эрлих ( 1854- 1915) иммунитетнинг гуморал тиориясининг асосчиси. 
Узоқ йиллар иммунитетнинг ҳужайрави ва гуморал теорияси вакиллари 
ўртасида аёвсиз илмий тортишувлар натижасида, иммунитетнинг кўплаб 
механизмларининг очилишига ва иммунология фаниниг шакилланишига олиб 
келди. Ҳар иккала олимлар (И.И.Мечников , П.Эрлих) 1908 йилда Нобел 
мукофатига созовор бўлишган. 
Антибиотикларни кашф қилиш даври- А Флеминг 1928 йилда
стафилококк кўк моғар замбуруғи таъсирида лизисга учрашини биринчи 
бўлиб кузатган, бактерияга бошқа микроорганизимни ўлдировчи хусусияти 
борлигини аниқлаган. Чейн Эрнист Борис (1906-1979) ва Флори Хоуард 
Уолтер (1898-1968) бирнчи бўлиб пенциллинни сувда эрувчан инекция учун 
ишлатиб бўлувчи формасини олишган. Ҳар иккала олим ва А Флеминг 1945 
йилда Нобел мукофатига созовор бўлишган. 
З.В. Ермольева (1898–1974) микробиология соҳасида муҳим хизматлари 
билан машҳурдир. У тиббиётда ишлатиладиган турли антибиотиклар 
(пенициллин, экмолин, стрептомицин ва б.к.) технологиясини йўлга қўйиш, 
уларнинг хусусиятларини ўрганиш, турли антибиотиклардан янги бирикмалар 
ҳосил қилиб, уларни даволаш ишларига татбиқ этишда муҳим текширув 
ўтказди. 
Замоновий молекуляр генетик давр: 
- электрон микроскопни кашф қилиниши; 
- ДНК нинг наслий белгиларни ташиб ўтказишдаги ролини исботларш; 
- бактерия,вирус ва плазмидларни молекуляр генетика фанининг илмий 
йўналишларида қўлланилиши. 
Айни вақтда Ўзбекистон Республикаси ва умуман Ўрта Осиё минтақаси 
учун хос бўлган юқумли касалликларга қарши муҳим янгиликлар қўлга 
киритилди. А.Д. Греков (1873–1957) Ўрта Осиё микробиология 
фанинингривожланишигаасоссолди. У 1917 йили Тошкентда харбий 
госпиталь таркибида биринчи бактериологик лаборатонияни, 1918 йили ўлка 
бактериологик институтини ташкил қилди, кейинчалик буЎртаОсиёда ягона 
вакцина ва зардоб илмий-текшириш институтига айлантирилди А.Д. Греков 
1938 йили Тошкент врачлар малакасини ошириш институтида биринчи 
микробиология 
кафедрасини 
ташкил 
этиб, 
умрининг 
охиригача 
унгараҳбарлик қилди. У ўлкага хос юқумли касалликлар: бегзак, чинчечак, 
ичтерлама ва бошқа касалликлар устида тадқиқот олиб борди. Тошкентда чин 
чечакка қарши вакцина ишлаб чиқаришни ва у билан эмлашни йўлгақўйди. 


Л.М. Исаев (1886–1924) 1924 йили Бухорода Ўрта Осиёда биринчи 
Тропик илмий текшириш институтини (ҳозирги Самарқанддаги 
паразитология институти) ташкил қилди. Бухоро шаҳри ва унинг атрофида 
қадимдан 
тарқалган 
ришта 
касаллигини 
атрофлича 
ўрганиб, 
унингкелибчиқишсабабларинианиқладиваунгақаршикурашчора-тадбирлар
ишлаб чиқди. Л.М. Исаеавнинг илмий фаолияти ва ташкилотчилик маҳорати 
сабабли Марказий Осиё минтақасида безгак касаллигига қарши комплекс 
тадбирлар ишлаб чиқилди ва букасаллик ҳам бартараф этилди. 
П.Ф. 
Самсонов 
(1892–1964) 
бруцеллёзнинг 
микробиологияси, 
эпидемиологияси ва олдини олиш, шунингдек, сурункали яранинг 
бактериологиясини ўрганди. У 1939 йилдан то умрининг охиригача Тошкент 
Давлат Тиббиёт институтининг микробиология кафедрасига раҳбарлик 
қилди.Унингишларини профессорлар Ю.А. Ахмаджанов, Н.А. Зокировлар 
давом эттирди. Республикамизда юқумли тери касалликги — мохов 
(лепра)нинг олдини олишвадаволашишларида академик Ч.А. Абдировнинг 
хизмати катта. Ҳозир диёримизда микробиология, вирусология ва 
иммунология фанининг равнақ топиб ривожланишига профессорлардан М.А. 
Ахтамов, Л.Г. Баженов, Ф.Ю. Гариб, Х.И. Исҳакова, И.М. Мухамедов, М.А. 
Мирзаева, И.В. Рахимова, Э.У. Эшбоевлар катта ҳисса қўшмоқдалар. 

Download 1,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish