Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тиббий таълимни ривожлантириш маркази тошкент давлат стоматология институти


# Rp.: Solutionis Novocaini 0,25%-5 ml



Download 0,72 Mb.
bet20/34
Sana09.07.2022
Hajmi0,72 Mb.
#767222
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   34
Bog'liq
Ум. рецептура -ТДСИ

#
Rp.: Solutionis Novocaini 0,25%-5 ml
D.t.d.N.10 in ampullis
S. Бензилпенициллин эритмасини тайёрлаш учун.
Баъзи дори моддалари ёғли суспензия ҳолида флаконларда чиқарилади. Суспензиялар асептик шароитда тайёрланади. Уларни ишлатишдан олдин чайқатиб олиш керак. Дори моддаси эса керакли миқдорда олиниб парентерал йўл билан юборилади.
Мисол. 100 мл бийохинол суспензиясига рецепт ёзиб берилсин. 3 мл дан 3 кунда 1 марта мушаклар орасига юбориш буюрилсин. қўлланилишидан олдин чайқатилсин.
Rp.: Biiochinoli 100 ml
D.S. 3 мл дан 3 кунда 1 марта мушак орасига
юборилсин. қўллашдан олдин чайқатилсин.
Ампулаларда официнал эритмалар ва новогален препаратлари ёзиб бериладиган ҳолларда Rp.: сўзидан кейин препаратнинг номи ва унинг миқдори ёзиб берилади. Кейин берилиши лозим бўлган ампулалар сони кўрсатилади. Сўнгра сигнатура ёзилади.

Мисоллар: 1. Ичида 1 мл дан кордиамин бўлган 10 та ампула ёзиб берилсин ва 1 мл дан тери остига юбориш буюрилсин.


Rp.: Cordiamini 1 ml
D.t.d.N.10 in ampullis
S. 1 мл дан тери остига юборилсин.
2.Ичида 1 мл дан питуитрин бўлган 10 та ампула ёзиб берилсин. 1 мл дан тери остига юбориш буюрилсин.
Rp.: Pituitrini 1 ml
D.t.d.N.10 in ampullis
S. 1 мл дан тери остига юборилсин.


ЮМШОҚ ДОРИ ШАКЛЛАРИ

Юмшоқ дори шаклларига қуйидагилар киради: суртмалар (мазь), пасталар, линиментлар, шамчалар, пластирлар.




СУРТМАЛАР
Суртма (бош келишик бирлик сонда - Unguentum, қаратқич келишик бирлик сонда - Unguenti).
Суртма юмшоқ дори шакли бўлиб, асосан тана сиртига суртиш учун ишлатилади. Суртмалар юқори даражада қовушқоқликга эга бўлган гомоген масса бўлиб, тери ёки шиллиқ қаватлар юзасида текис, сидирилиб кетмайдиган парда хосил қила олади. Суртмалар мураккаб дори шакли бўлиб энг камида 2 та таркибий қисм: таъсир кўрсатувчи (basis) ва шакл берувчи (суртма асослари - constituens) моддалардан иборат бўлади. Шакл берувчи моддалар юқори даражада сифатли бўлишлари ва қуйидаги хоссаларга эга бўлмоқликлари зарур:

  • ёруғлик нури, ҳаво, ҳарорат таъсирида бузилмасликлари

  • дори воситалари билан кимёвий реакцияга киришмасликлари

  • юқори даражада суртилиш ва тана ҳароратида эриб кетишлиги

  • баъзи холларда улар теридан яхши сурилишлиги

  • таннархи арзон бўлишлиги

Шуни таъкидлаш жоизки суртма асослари шакл берувчи вазифасини ўташ билан бир қаторда ижобий маҳаллий таъсирга эгадирлар, яъни улар маълум қалинликдаги парда хосил қилиб, тери ва шиллиқ қаватларни механик таъсиротлардан сақлайдилар, уларни сезувчанлигини пасайтирадилар, иссиқлик тарқатишни камай тиридилар тўқималар трофикасини яхшилайдилар, яллиғланишга қарши, антисептик ва қичишишга қарши таъсир кўрсатадилар.
Суртма асоси сифатида қуйидаги моддалар қўлланилади:

  1. Вазелин (Vaselinum) – нефтни қайта ишлаш маҳсулоти. Вазелин яхши сақланади, индифферент, тери ва шиллиқ қаватлардан сўрилмайди. Шунинг учун тана сиртга ишлатиладиган суртмаларни тайёрлашда кенг ишлатилади.

  2. Вазелин мойи (Oleum Vaselini) – рангсиз, ҳидсиз, таъмсиз, ёғсимон консистенцияга эга суюқлик бўлиб, сувда эримайди. Тери ва шиллиқ қаватлардан ёмон сўрилади.

  3. Ланолин (Lanolinum) – қўйларнинг жунини ювиш орқали ажратиб олинади. Сувда эримайди, сақланганда бузилмайди, органик эритувчиларда яхши эрийди. Ланолин 2 хил: сувли ва сувсиз бўлади. Ланолин 26 – 42 ўС да эрийди, теридан яхши сўрилади, шу сабабли ундан тайёрланган суртмалар резорбтив таъсирга эга. Сувсиз ланолин 150% гача ўзига сув шимади ва ундан тайёрланган суртмалар асосан суюқлик кўп ажралаётган яралар юзасига қўйилади.

  4. Спермацет (Spermacetum) – китсимон денгиз ҳайвони – кашалотларнинг ички ёғидан ажратиб олинади. Хидсиз, сувда эримайди, 45 – 54 ўС да эрийди. Суртма асоси сифатида мустақил қўлланилмайди. Бошқа асосларга гигроскоплик, зичлилик ва эластиклик хоссасини ошириш учун кўшилади.

  5. Тозаланган чўчка ёғи (Adeps suillus depuratus). Чўчқа чарвисини эритиш йўли билан олинади. Оқ, бир хил масса бўлиб 34 – 46 ўС да эрийди. Яхши тарафи шундаки у терини устини идеал қоплайди, маҳаллий таъсирламайди, кўпчилик дориларга салбий тасир кўрсатмайди. Тери ва шиллиқ қаватлардан яхши сўрилади. Аммо, чўчқа ёғи қуйидаги камчиликларга эга: тез бўзилади (1 – 2 ҳафтада ачийди), баъзи дорилар уни оксидлайди (кумиш нитрат, симоб оксиди ва бошқалар).

Суртмалар асосан официнал ва камдан-кам холларда магистрал йўл билан тайёрланади. Суртмалар оддий ва мураккаб (таркибида 2 ва ундан ортиқ дори) бўлади.
Рецептларда суртмалар қисқартирилган ва кенгайтирилган кўринишда ёзилади.
қисқартирилган шаклда рецептлар ёзилганда суртманинг миқдори ва унинг таркибидаги дори фоизи кўрсатилади. Рецептда суртма асоси кўрсатилмаган бўлса одатда вазелин ишлатилади. Суртилиш юзасига кўра рецептда суртмалар миқдори 5,0 дан 100,0 гача ёзилади.
Кенгайтирилган кўринишда рецепт ёзилганда суртмалар таркибига кирувчи ҳамма моддаларнинг номи ва миқдори ёзилади. Кейин M.f. unguentum ёзилади, сўнгра D.S. ёзилади.
Мисол. Таркибида 10% рух оксиди бўлган 20 г суртмага рецепт ёзилсин. Хисоб: 100,0 – 10,0
20,0 - х х = 2,0
Демак таркибида 10% рух оксиди бўлган 20 г суртма тайёрлаш учун 2 г рух оқсиди олиш керак экан.

Download 0,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   34




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish