Zbekiston respublikasi oliy va o ‗ rta maxsus ta`lim vazirligi

RUHIYAT IFODASIDA BADIIY TASVIR  

VOSITALARINING O„RNI 

Shoira NURMONOVA, 

1-maktab o„qituvchisi (Oqoltin) 

 

  

Badiiy adabiyot ijodkor tomonidan yoritilar ekan, kitobxonlarga ta`sir etishi 

uchun  badiiy  tasvir  vositalaridan  foydalaniladi. Asar  ommalashib  yuqori  darajada 

o‗qilishi  uchun  ham  badiiy  tasvir  vositalarining  o‗rni  muhimdir.  Albatta  bunday 

vositalar  emotsionallikni  oshiradi.  Asardagi  har  bir  detal,  tasviriy  vositalarning 

muhim o‗rni borki, ularni olib tashlab, yoki o‗rniga boshqa birortasini qo‗yishning 

iloji yo‗q. Agar shunday bo‗lgan taqdirda mazmuniga putur yetadi. Asar bir butun 

---

180 

 

komponent  hisoblanadi.  Asar  o‗zining  talav  doiralariga  javob  berishi  uchun 

yozuvchi ancha saviyali bo‗lmog‗i lozim. Ijodkor o‗z fikrini yoritar ekan, o‗zining 

o‗y-hayolotidan kelib chiqib yondashadi.  

Asar  tasvirlanganda  uni  badiiy  tasvir  vositalarsiz  tasavvur  qilish  qiyin. 

Badiiy tasvir vositalari ijodkorning yozgan mahsuli bo‗libgina qolmay, balki inson 

ruhiyatini  ochishning  ham  bir  ko‗inishidir.  Bu  ko‗rinish  orqali  yozuvchi 

gapirmasada,  uning  nima  demoqchi  bo‗lganini,  yoki  qahramon  qanday  holatda 

ekanini  anglaymiz.  Ba‘zan  qahramon  kechinmalari  ijodkor  tomonidan  bo‗rttirib 

ko‗rsatiladi. Bunday paytda uning ruhiy ahvoli og‗ir ekanligi, yoki uning vaziyati 

qiyin, balki aksincha ekanligini ham ko‗ramiz. 

―Asardagi  har  bir  detal,  epizod,  voqea,  manzara  va  obraz,  tasvir  vositalari 

yozuvchining  g‗oyaviy-badiiy  niyatiga  xizmat  qildiradi‖  [1, 144]. Asarda  ayniqsa 

detallar muhim ahamiyat kasb etadi. Ular asarning keyingi voqealari nima bo‗lishi 

haqida  so‗zlaydi.  Syujetdagi  voqealarni  bir-biriga  bog‗laydi.  Bundan  tashqari, 

badiiy  tasvir  vositalari  asarning  mohiyatini  kengaytirib,  emotsionalligini  oshiradi. 

Badiiy  tasvir  vositalariga  peyzaj,  inter‘yer  (  yopiq  makon)  ham  muhim  rol 

o‗ynaydi. 

―Peyzaj  (fr.  Paysage  –  joy,  yurt  )  –  adabiy  asarda  yaratuvchi  badiiy 

voqealikning muhim komponenti, voqealar kechuvchi ochiq makon tasviri. Perzaj 

deyilganda  tabiat  tasviri  tushniladi,  lekin  bu  xil  tushunish  birmuncha  tarqoq. 

Chunki  peyzaj  nafaqat  tabiatni,  balki  u  bilan  birga  inson  tomonidan  yaratilgan 

narsalar tasviri ham ko‗zda tutiladi‖ [2, 49]. 

Bunday  tasvirlar  orqali  ruhiy  kechinmalar  uyg‗unligi  yuzaga  keladigan 

holatdir.  Shu bilan  birgalikda bunday  tasvirlar orqali  adabiy  ko‗chimlarning  ham 

o‗rni qay darajada hosil bo‗lishi ko‗zga tashlanadi. ― Badiiy tasvir vositalari badiiy 

asarda  narsa-hodisalarni  jonli  tasvirlash  his-tuyg‗u  va  kechinmalarni  yorqin 

ifodalashga xizmat qiluvchi til vositalarining umumiy nomi‖ [2, 220]. 

 Salomat  Vafo  hikoyalarida  ham  badiiy  tasvir  vositalari  o‗rinli  qo‗llanilgan 

bo‗lib,  ular  mazmunni  yoritishda  xizmat  qilgan.  Asarni  tahlil  qilayotganimizda 

undagi  detal,  diolog,  tashqi  unsurlar,  peyzaj,  portret  kabi  bir  necha  tasvir 

vositalarining ishlatilganini ko‗ramiz. O‗z navbatida mimika, hatti-harakatlar ichki 

kechinmalarni va asarni yoritib ochib beradi. Salomat Vafoning qalamiga mansub 

―Yurakka  sig‗magan  jon‖  hikoyasida  So‗na  momoning  xotiralari  bitilgan  bo‗lib, 

asar  tili  Xorazm  shevasiga  xos  badiiylikda  yozilgan.  Buni  mana  bu  o‗rinda 

ko‗ramiz.  

―Bolam, ko‗zingga qara , na hovliqasan?‖ – deydi So‗na momo nabirasiga.  

Momo o‗n ikki yoshida xonga haram qilib olib borilgan, uning yoshligi shunday 

o‗tganki,  eslasa  ko‗zlariga  yosh  oladi.  Xon  xaramiga  olib ketayotganida shunday 

tasvirni  beradi:  ―…Quyosh  ko‗kdan  olov  purkaydi…‖.  Bu  jumla  bilan  o‗zining 

butun  taqdirini  yoritayotgan  So‗na  momoning  istiroblari  ekanini  tushunish 

qiyinmas. 

Quyoshning  olov  purkashi,  uning  murg‗ak  qalbi  endi  o‗zining  uyini 

ko‗rmasligidan, qarindoshlari va o‗z oilasidan ayrilayotgan qalbning o‗kinchi edi. 

Mana shu o‗kinch uning yurak bag‗rini do‗zax oloviday yoqar edi. ―Arava ichida 

---

181 

 

ko‗z yoshlarim Amu bo‗lib qoldi‖. Bu alam va istiroblardan qalbi xun bo‗lgani va 

uning ko‗z yoshlari o‗rinli mubolag‗a bilan Amu daryoga o‗xshatiladi. ―Enamning 

gulday  yoshligini  xazon  qilgan odamdan o‗ch  olgim  keladi‖.  Bu  tasvir  orqali bir 

ayolning  boshidan  kechirgan  har  bir  qiyinchiligi  yosh  bolaligini  sarg‗aytirgan, 

xazonday bo‗lganligi, unga bu qiyinchiliklarning og‗irlik qilganligini sezamiz.  

Adibaning  bunday  badiiy  tasvir  vositalarini  qo‗llashdagi  mahorati 

hikoyalarda  yaqqol  namoyon  bo‗ladi.  Badiiy  tasvirning  qo‗llanishi  boshqa 

ijodkorlarning uslubidan farqli bo‗lib, ularning o‗z qo‗llanilishi o‗rni bor. Shunga 

binoan qahramonlarning ruhiy vaziyatlari ham yoritiladi. 

Yozuvchi o‗zining ―Qora beva― asarida ham badiiy tasvir vositalaridan inson 

ruhiyatini  ochishda  unumli  foydalanadi.  Hikoyada  beka  obrazi  va  uning  hayoti 

tasvirlanar ekan, o‗quvchi ko‗z oldida syujet voqealari ochiq oydin keltiriladi. 

Bekaning  hayoti  qanday  kechganligi  tasviriy  ifodalardan  foydalanib  hikoyaning 

umumiy  ko‗rinishi  keltiradi.  Hikoyada  beka  yolg‗izlikni  yoqtirmasligi  yozuvchi 

tomonidan  aytiladi.  Beka  bir  o‗zi  xonada  qolishni  xohlamasdi.  Xonaning  jim  - 

jitligigi  xuddiki  bekani  yutib  yuborayotgandek  tuyilar,  bundan  tashqari,  o‗zini 

butunlay yolg‗iz his qilardi. Hikoya shunday boshlanadi: ―eshik qarsillab yopildi, 

hammasi  tamom,  xonalarga  og‗ir,  yoqimsiz  zulmat,  sukunat  cho‗kdi.  ‖Tong 

oldidan kimdir uf tortganday bo‗ladi, devorlarmi, pardalarmi, yoki gilamlarmi… 

Bu inter‘yer orqali ko‗rishimiz mumkinki, bekaning yolg‗iz o‗zi yashaydi. Hattoki 

bu  yolg‗izlikdan  jonsiz  narsalar  ham  uf  tortadi.  Bu  –  xonaga  uzoq  cho‗kkan 

sukunatni ko‗tarolmay kimdir tomonidan chekilgan fig‗on edikim, lekin kimligini 

hech  kim  bilmas.  Eshikni  kimdir  yopganida  bu  ohu  fig‗onlarga,  zulmat  olami 

shovqinlariga nuqta qo‗yilgandek bo‗ladi.  

Adiba  qahramonning  bu  hayotini  tasvirlar  ekan,  uni  yolg‗izlikda 

yashayotganligini  bizga  ma`lum  qilishda  keng  qamrovli  to‗xtalganining  guvohi 

bo‗lamiz.  Asarning  bunday  boshlanganligining  ham  sababi  aynan  shu.  Asar 

qahramoni  mashur  san`at  yulduzi  Qunduzxon  Osmonova  edi.  Uning  hayoti  bir 

paytlar  juda  ham  o‗ziga  yoqadigan  bo‗lgan,  hozir  bo‗lsa  bunday  emas.  Uning 

o‗tmishi  endi  qaytmas,  butunlay  ortga  qaray  olmasdi.  Uy  ichida  o‗zini 

ko‗lankasimon tasavvur qilardi. U deraza oldiga borib tashqariga qarar ekan, ko‗zi 

akatsiya  daraxtiga  tushadi.  ‖Deraza  oldidagi  akatsiya  daraxtining  erta  bahorgi 

yaproqsiz, go‗yo dunyoga barmoqlarini, bo‗m  - bo‗sh qo‗llarini ko‗z  - ko‗z etish 

uchun kelganday, meva tugib, qurib, osilib shamday qotib qolgandi‖. 

Bu  manzara  orqali  yozuvchi  asar  qahramonining  hayotini  yoritib  beradi. 

Hayotda shuncha yashagan bo‗lsada uning mazmunli hayoti yo‗qligi, bu hayotdan 

nom nishonsiz ketayotganligi, umri bino bo‗lib hech nimaga erishmaganligini shu 

manzara  orqali  berib  ketadi.  Bir  paytlar  bekaning  uyiga  juda  ko‗p  odam  kelar, 

hozir  bo‗lsa  buni  sog‗inib  qo‗msardi.  Chor  atrofda  o‗rik  va  boshqa  daraxtlar 

chappar urib gullagan bo‗lsa-da, qop-qora akatsiya daraxti hech nimadan xabarim 

yo‗q  deganday  osmonga  quruq  shoxlarini  yoyib,  hayotdan  nishonasi  yo‗qday 

turaverardi.  

Asardagi  bu  ko‗rinishlar  orqali  qahramonning  achchiq  qismati  yuzaga 

chiqarilardi.  Beka  qanchalik  hayotini  yaxshilashga  urinsa-da  uni  uddalay  olmadi. 

---

182 

 

O‗zi  yoqtirgan  inson  bilan  ham  oila  qurolmadi.  Uning  hayoti  birmuncha 

yaxshilansada  u  umrbod  emasdi.  Undan  o‗zi  ham  o‗ksinardi.  Yozuvchi  akatsiya 

daraxtini  detal  sifatida  uni  hikoyani  yoritishdagi  muhim  belgi  qilib  oladi. 

Qahramon tarafidan bu daraxt qora bevaga o‗xshatiladi. Bu jumla bilan xuddiki o‗z 

qismatini aytayotgandek edi. Uni hayotning bunday yolg‗izligi juda ham qiynardi.  

Derazadan qarab turib oynada o‗z aksini ko‗radi va ancha qariganini sezadi, 

hammasi o‗tmishda qolganini ilg‗ab yig‗lab yuboradi. Asar oxirida shunday badiiy 

tasvir  keltiriladi,  ya`ni  ―akatsiya  ingrayotganday  sonsiz  barmoqlarini  iltijo  va 

o‗tinch  bilan  deraza  tomonga  cho‗zdi‖.  Bu  tasvir  orqali  endi  mashhur  artist 

ovozidan qolganligi, uni hech kim so‗rab kelmasligi, uni kimdir yo‗qlab kelishiga 

zorligini  ramzi  sifatida beradi. U  iltijo bilan derazadan boqardi, ammo  najot  yo‗q 

edi.  

  

Salomat  Vafo  hikoyalarida  tasviriy  ifodalarning  uyg‗unligi  o‗quvchining 

asarga bo‗lgan fikrlarini yanada teranlashtiradi va uni ochiq his qilishiga yordam 

beradi.  Yozuvchi  har  bir  mavzuni  qalamga  olar  ekan,  alohida  ko‗rinishga  ega 

ekanligini  zamonaviy  tasvirlar  orqali  yoritadi.  O‗quvchiga  qanday  bo‗lsa 

shundayligicha  emas,  balki  uni  boshqacha  zavq  beradigan  usul  orqali  ifodalaydi. 

Bu tasvirlar orqali yozuvchi o‗z ijodiga yangi yo‗nalish olib kiradi, u dunyo va bu 

dunyo  o‗rtasidagi  sargardon  yurgan  insonlarning  hayotini  tasvirlash  bilan 

birgalikda yashashga bo‗lgan ilinjini ochib beradi.  

Foydalanilgan adabiyotlar: 

1.

 

Boboyev T. Adabiyotshunoslik asoslari. – T.: O‗zbekiston, 2002. 

2.

 

Quronov D., Mamajonov Z., Sheraliyeva M. Adabiyotshunoslik lug‗ati. – 

T.: Akademnashr, 2013.  

3.

 

Zulfiya Qurolboy qizi. Qadimgi qo‗shiq. – T.: O‗zbekiston, 2012.