Ўзбeкистoн рeспубликaси oлий вa ўртa мaxсус тaълим вaзирлиги тoшкeнт aрxитeктурa қурилиш институти



Download 3,15 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/49
Sana29.05.2022
Hajmi3,15 Mb.
#619111
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   49
Bog'liq
Cув таъминоти II

1.7. ГОРИЗОНТАЛ СУВ ОЛИШ ИНШООТЛАРИ
Горизонтал сув олиш иншоотлари – сувли қатламдан сувни қабул қилиш ва 
уни сув олиш ускуналари жойлашган жойга узатиш учун жиҳозланган сув йиғиш 
траншеялари ёки сув галереяларидир. Улар кам қувватли сувли қатламлардан 
фойдаланиш учун мўлжалланган. Горизонтал сув олиш иншоотлари айниқса, дарё, 
кўл ва сув омборлари яқинида жойлашганда юқори самарага эга бўлади. Улар 
қуруқ иқлимли мамлакатларда вертикал сув олиш иншоотларидан анча аввал 
пайдо бўлган. 
Горизонтал сув олиш иншоотлари сувли жинслар 8 м гача чуқурликда 
жойлашувида ўрнатилади, ундан катта чуқурликда траншеясиз усулдан 
фойдаланилади. Тошли жинсларда горизонтал сув олиш иншоотлари ихтиёрий 
чуқурликда сув олиш штолнялар кўринишида бажарилади. 
Замонавий горизонтал сув олиш иншоотлари, одатда сув қабул қилиш учун 
мос тешикли қум-шағалли фильтр билан жиҳозланган сув олиш траншеяси ёки сув 
олиш галереясидан иборат бўлади. Тескари фильтрнинг айрим қатламларининг 
гранулометрик таркиби ҳисоб-китоб билан аниқланади. Сув олиш ускуналари 
жойлашган жойга сув қуйи қисмда жойлашган лотоклар билан етказилади. 
Эксплуатация жараёнида кўрикдан ўтказиш, вентиляция ва таъмирлаш учун сув 
олиш иншооти кўрик қудуқлари билан жиҳозланади. 
Йиғилган сув келиб тушувчи сув олиш қудуқлари насос ускунаси билан 
жиҳозланади. Уларда дебит ўлчови, намуналар олиш амалга оширилади, ва 
муаллақ заррачалар чўкади. 
Агарда сувли қатлам дарёдан таъминланса, у ҳолда горизонтал сув олиш 
иншооти ундаги сув кесимига параллел жойлаштирилади. Адир қиялигидаги ер 
ости сувларини олишда, унинг тальвекгаси бўйлаб жойлаштирилади, сувнинг жар 
бўйлаб ҳаракатида эса – горизонтал сув олиш иншооти жарга кўндаланг 
жойлаштирилади. Горизонтал ирмоқости сув олиш иншооти кўп миқдордаги 
сувлар олиш имкониятини беради. 
Сув олиш учун ўрнатилган ускуна тури гидрогеологик ва муҳандислик 
шароитларига боғлиқ. Горизонтал сув олиш иншоотининг оддий типи – бу очиқ 
дренаж канал – сув йиғувчи каналдир. У саноат тармоғини сув билан таъминлаш 
учун ишлатилади ва унинг откослари қум-шағалли фильтр билан жиҳозланган 
бўлиб очиқ траншеяли ишланма кўринишида қурилади,. 
Майда истеъмолчилар ва вақтинчалик сув таъминоти учун кам миқдорда 
сувни олишда, ҳамда ер ости сувларининг ер юзасидан 2-3 м чуқурликда 
жойлашувида траншеяли сув йиғувчилардан фойдаланилади. Тошли-шағалли сув 
олиш (5.24,а-Расм) ўлчамлари траншея ўртасига ортиб борадиган фильтрловчи 


43 
материаллар жойлашган траншея кўринишида бўлади. Обсипканинг аралаш 
қатламлари зарралари ва юқори қатлам зарралари диаметрларининг нисбати 
қудуқли сув олиш фильтрлари обсипкаси сингари танланади.
Расм 5.24. 1-маҳаллий грунт билан траншеяни ёпиш; 2- тупроқ; 3- йирик қум; 
4- шағал; 5- шаклсиз тош; 6- дренаж қувур 
Обсипка юқоридан лойтупроқ қатлами билан, сўнгра эса траншеялардан 
кавлаб олинган грунт билан қопланади. Тош-шағалли засипка қалинлиги – сувли 
қатламнинг очиқ қувватига 0,3-0,4 м га тенг деб қабул қилинади. Ҳар бир 
фильтрловчи қатлам қалинлиги камида 150 мм; сув олиш иншооти конструктив 
хусусиятлари ва ишларни олиб бориш шартларидан келиб чиқиб, кенглигини 0,8-
1,2 м оралиғида белгиланилади. 
Ер ости сувларининг 4-5 м гача чуқурликда жойлашганда қувурсимон 
горизонтал сув олиш иншоотларидан (5.24,б-Расм) фойдаланилади. Тош-шағалли 
сув олиш иншоотидан фарқли равишда, сув қабул қилиш қисми керамика, 
асбестоцемент, темирбетон, бетон ва пластмасса қувурлардан бажарилади, улар 
фильтрловчи материал билан қопланади. Сув қабул қилиш қувурларида думалоқ 
ёки қувурнинг ичкарисига кенгаювчи тирқишлар, катта диаметрли қувурларда эса 
– дераза-токчалар ташкил этилади. Ғовакли ва полимербетонли қувурлардан 
фойдаланишда, фильтрловчи обсипкага зарурият бўлмайди ёки зарурият бўлганда 
ҳам бир қатлами ҳам етарли бўлади. 
Сув олиш галереялари (5.25-Расм) – ихтиёрий геологик ва гидрогеологик 
шароитларда, ер юзасидан 6-8 м гача чуқурликда ётувчи ер ости сувларини жиддий 
сув таъминоти тизимларидаги йирик истеъмолчиларга етказиб бериш учун 
қурилади. Сув олиш галереялари, галерея бўйича ўтиш имкониятини ҳисобга олган 
ҳолда йиғма овалсимон ёки тўғрибурчакли кенглиги 0,8-1 м ва баландлиги 1,2-2 м 
бўлган темирбетон бўғинлардан йиғилади. Қуйи қисмида чуқурликги 0,5 м дан 
кенглиги 0,2-0,4 м дан ортиқ бўлмаган лоток йиғилган сувнинг таркибидаги чўкма 
моддаларнинг чўкишини олдини олиш тезликларда оқишини таъминлайди. 
Ҳозирги вақтда, ғовакли бетондан сув қабул қилиш элементлари билан 
таъминланган сув олиш галереялари ишлаб чиқилган. 


44 
Сувли қатламлар 8 м дан ортиқ чуқурликлардабўлганда тўғрибурчакли ёки 
думалоқ конфигурацияли сув олиш штольнялари кўринишидаги горизонтал сув 
олиш иншооти қулланилиши мумкин (5.26-Расм). Галереялардан фарқли равишда, 
штолнялар ер ости (тоннелли) ўтиш усули билан қурилади. Штолняда ўрнатилган 
ускуналар галерея ускуналари билан бир хил бўлади. Сув келишини ошириш 
зарурияти бўлган ҳолда штолня деворларида радиал шурфлар ёки фильтрли 
қудуқлар бурғуланилади. 
Дарё ўзани бўйлаб (5.27-Расм) горизонтал сув олиш иншоотлари дебитини 
баҳолаш қуйидаги боғлиқликлар билан амалга оширилади: 
босимли оқимда: 
босимсиз оқимда:
бу ерда:
 

- горизонтал сув олиш қудуқ сарфи; 
 
k
-
 
сувли жинсларнинг фильтрацияялаш коэффициенти; 
 
т 
- босимли қатлам қуввати;


45 
h
e
- грунтли оқимнинг бошланғич чуқурлиги; 
 
S
0
 
- сув йиғувчида ер ости сувлари сатҳининг пасайиши; 
 

-
 
сув олишни фильтрацион қаршилиги; 
ξ - горизонтал сув йиғувчининг фильтрацион номукаммаллиги 
кўрсаткичи.
Рис. 5.27. Горизонтал сув олиш иншоатини ҳисоблаш схемаси Гидравлик 
қаршилик 
R
қуйидаги формула билан топилади: 
бу ерда:
 X
0
 
=
x
0
/l (
X
0

- дарёдан сув йиғувчигача бўлган масофа;
 l
– сув йиғувчи 
узунлигининг ярми). 
Қўшимча қаршилик қуйидаги формула бўйича топилиши мумкин: 
бу ерда:
r
0

дрен радиуси;
 
с

ер ости сувлари сатҳи остига дреннинг кўмилиши. 
Босимсиз оқимлар учун босимли қатлам қуввати 
т 

h
ср
, бу ерда:
 
h
ср
 
– сув 
йиғувчининг ишлашида грунтли оқимнинг ўртача қуввати (
h
ср
= 0,7 - 0,8).
Тўғрибурчакли дренлар ва каналлар учун 
r
0
= 0,5 (
b
1
+ 0,5
b
2
), бу ерда:

b
1

ер ости сувлари сатҳи остига дреннинг кўмилиши; 
b
2
 
– дрен кенглиги. Дарёни 
фильтрацион нуқтаи-назардан мукаммал ҳолатида (5.28-Расм), гидравлик 
қаршилик 
R
қуйидаги формула билан аниқланади: 
бу ерда:

т
- дарё тубидан водоупоргача сувли горизонт қуввати; 
 
d
- сув йиғувчи диаметри;
 
с -
 
сув ҳавзаси тубидан ҳисоблаганда, ирмоқости сув олиш 
иншоотини жойлаштириш чуқурлиги. 


46 
Агарда сув йиғувчи водоупорда жойлашса, яъни 
с

m
бўлса, у ҳолда: 
Расм. 5.28. Ирмоқости сув олиш иншоотини ҳисоблаш схемаси 
Кяриз (канат, фоггара) сувли жинсларгача ўтган шахтали қудуқ-шурфлар 
қаторини ифодалайди, улар орасидан ер ости усулида бевосита сувли қатламда сув 
олиш галереялари ўтади. Қудуқлар бир-биридан 5 - 50 м масофада жойлашади. 
Улар бир вақтнинг ўзида вентиляция учун хизмат қилади. 
Амалиётда кяризлар иншоотини барпо қилишни қуйидаги тартиби 
ўрнатилган: аввал қудуқ-шурфлар бурғуланади сўнгра сувли жинслар ҳолати 
аниқланади ва қудуқлар орасида сув олиш галереялари ўтказилади. Галерея 
шундай жойлаштириладики, у ўзининг битта ярмиси билан сувли қатламга кирсин 
ва уни коптирласа, бошқа ярмиси эса сув ўтказмайдиган грунтлардан ўтиб 
коптирланган сувни кундузги юзага ўтказиш йўллари бўлиб хизмат қилади.

Download 3,15 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   49




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish