Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта маҳсус таълим вазирлиги


Ёғоч чиқиндилари асосидаги ашёлар



Download 3,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/122
Sana22.02.2022
Hajmi3,76 Mb.
#111062
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   122
Bog'liq
4 УМК Архитектура ашёшунослиги a18c795be21c527da99bfb21aa325f46

3.9. Ёғоч чиқиндилари асосидаги ашёлар 
Ёғочни қайта ишлаганда фақат механик усуллар (арралаш, рандалаш ва 
ҳ.к.) қўлланилади.
Кўпгина плита шаклидаги қурилиш ашёларининг асосий таркибини ёғоч 
қириндиси, қипиғи, пайраҳаси ёки ғўлаларидан шилинган юпқа шпонлар 
ташкил этади ва улар асосида композитлар ишлаб чиқарилади. Бундай ёғоч 
ашёларнинг физик-механик хоссалари ва зарарли муҳитга чидамлилиги 
бўйича табиий ёғочдан тубдан фарқ қилади. Табиий ёғочларни қайта ишлаш 
усулларига қараб зичланган, шимдирилган, қатлам қилиб ёпиштирилган, 
ҳамда ёғоч пластиклар, ёғоч қиринди ва ёғоч толали плита хилларга бўлинади.
Қурилишда ишлатиладиган ёғоч чиқиндилари асосидаги ашёларнинг 
хоссалари ва ишлатилиши ҳақидаги маълумотлар: 
Фибролит – ёғоч чиқиндилари (қипиқ, пайраха ва х.к.) ва магнезиал 
боғловчи (каустик магнезит ёки доломит) ни қотирувчи магний хлорид 
эритмаси билан қориштириб 0,04-0,05 МПа босимда зичлаб 150-200
о
С 
ҳароратда қуритиб олинадиган иссиқликни кам ўтказадиган ашёдир. Д300, 
Д350, Д400 ва Д500 маркалари мавжуд. Зичлиги =0,3-0,5 г/см
3
.га тенг. Сувга 
чидамсиз. Иссиқлик ўтказувчанлик коэффиценти =0,10-0,15 Вт/м
о
С га тенг. 
Акустик ва иссиқликни кам ўтказадиган ашё ”қуруқ сувоқ”-фанера сифатида 
ишлатилади. 
Ксилолит - фибролит таркибга қўшилма сифатида асбест (зарбга 
чидамлилигини оширишда) трепел, кварц қуми, тальк ишлатилса полбоп 
ксилолит ашё хосил бўлади. 1000
о
С гача ёнмайди. Ишқаланишга чидамли, 
чиримайди. Яхши ёпишади. Қуруқ усулда зичланган ксилолит плиткаларни 
Rсиқ=85 МПа гача, =1,0-1,5 г/см
3
, W=2,1%, =0,16-0,48 Вт/м
о
С га тенг. 
Ксилолит пол учун энг мустахкам ва тоза чиройли ашёдир. 


Цемент қириндили плитани ёғоч қиринди ёки қишлоқ ҳўжалиги 
чиқиндилари, цемент, кимёвий қўшилмаларни сув билан аралаштириб 2,5-3 
МПа босимда зичлангангандан кейин иссиқ-нам шароитда ишлов берилиб 
олинади. Ўлчами-узунлиги 1200…3000 – 600…1600 мм, қалинлиги 12…40 мм 
га тенг.Зичлиги =1100-1300 кг/м
3
га тенг. Эгилишга мустахкамлиги эса 
Rэг=8-12 
МПа. 
Пардозлашда, 
қолашда, 
яхлит 
темир-бетон 
конструцияларинин 
тайёрлашда 
ечилмайдиган 
қолиплар 
сифатида 
ишлатилади. 

Download 3,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   122




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish