Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта маҳсус таълим вазирлиги андижон машинасозлик институти



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet310/339
Sana24.02.2022
Hajmi7,23 Mb.
#191983
1   ...   306   307   308   309   310   311   312   313   ...   339
Bog'liq
2 5370732693841513713

йилда бир марта ўтказилади? 
a)Бир йилда; 
b) Икки йилда
c)Уч йилда; 
d) Беш йилда. 
113. Асосий воситалар актив сифатида тан олинганда қандай қиймат бўйича 
баҳоланади? 
a)Ўртача қиймат; 
b) Бошланғич қиймат; 
c)Қолдиқ қиймат; 
d) Тиклаш қиймат. 
114. Асосий воситалар қайта баҳолаш натижасида ҳисоб ва ҳисоботда қандай қиймат 
бўйича акс эттирилади? 
a)Ўртача қиймат; 
b) Тиклаш қиймат. 
c)Жорий қиймат; 
d) Қолдиқ қиймат; 
115. Асосий воситалар қиймати қандай йўл билан сўндирилади? 
a)Амортизацияни ҳисоблаш йўли билан; 
b) Инвентаризация йўли билан; 
c)Балансдан балансга ўтказиш йўли билан; 
d) Сотиш йўли билан. 
116. Қандай воситага амортизация ҳисобланмайди? 
a)Корхона асбоб-ускуналарига; 
b) Корхона ерига
c)Корхонанинг бутловчи қисмларига; 
d) Корхона бино-иншоатларига. 
117. Асосий воситаларни неча йилда бир марта инвентаризациядан ўтказилади? 
a)Уч йилда бир
b) Икки йилда бир
c)Беш йилда бир; 
d) Бир йилда бир. 
118. Корхонанинг соф фойдаси нима? 
a)Даромаддан ҳаражатни айиргандан қолган қисми; 
b) Фойдадан солиқлар чегиргандан сўнг қолган қисми; 
c)Даромаддан ишлаб чиқариш ҳаражатларни айиргандан қолган қисми; 


418 
d) Даромаддан ҳаражатни айиргандан қолган қисми, даромаддан ишлаб чиқариш 
ҳаражатларни айиргандан қолган қисми. 
119. Корхонада маҳсулот таннархи қандай топилади? 
a)1 сўмлик маҳсулот ишлаб чиқариш учун кетган ҳаражатлар йиғиндиси; 
b) Даромаддан ҳаражатни айириб; 
c)Даромадда харажатларни қўшиб; 
d) Хизматлар ва ишлар йиғиндиси. 
120. Корхонанинг фавқулоддаги фойдаси нима? 
a) Кутилмаган фойдаси тасодифий тусга эга бўлган ҳодиса ѐки хўжалик юритувчи 
субъектнинг одатдаги фаолиятидаги маблағи; 
b) Инвестиция киритишдан олинган фойда
c) Фонд биржаси савдосидан олинган фойда; 
d) Кўзда тутилмаган, тасодифий тусга эга бўлган ҳодиса ѐки хўжалик юритувчи 
субъектнинг одатдаги фаолияти доирасидан четга чиқадиган тусдаги операциялар 
натижасида пайдо бўладиган ва олиниши кутилмаган фойдадир. 

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   306   307   308   309   310   311   312   313   ...   339




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish