Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта маҳсус таълим вазирлиги андижон машинасозлик институти



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/339
Sana24.02.2022
Hajmi7,23 Mb.
#191983
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   339
Bog'liq
2 5370732693841513713

К 
инт
. = М ф/М т 
бу ерда, К инт -Жиҳозлардан интенсив фойдаланиш коеффитсенти
М ф М т -вақт бирлигида жиҳознинг техник асосланган маҳсулот ишлаб чиқариш 
миқдори (жиҳознинг пастпорт маълумотларига асосан олинади).
Мисол. Дастгоҳ смена давомида у 180 дона маҳсулот бирлигини ишлаб чиқарди, 
унинг паспорт бўйича белгиланган ишлаб чиқариш қуввати бир соатда 200 дона маҳсулот 
бирлигига тенг бўлса. Унда,
К инт. =180/200=0,9
Демак, жиҳоз қувватидан 90% фойдаланилди. 
Жиҳозлардан 
фойдаланишнинг 
интеграл 
коэффициенти 
жиҳозлардан 
фойдаланишнинг экстенсив ва интенсив коэффициентларининг ҳосиласи сифатида 


53 
аниқланади ва жиҳозларни вақт бўйича ҳамда қуввати бўйича эксплуатация қилинишини 
тасвир этади. 
бизнинг мисолда К эк=0,85; К инт.=0,9, демак интеграл фойдаланиш коэффициенти: 
К инт.ф. = К экс. х К инт. яъни 0,85х0,9 = 0,76 
Шундай қилиб, бу кўрсаткич миқдори ҳамма вақт олдинги икки кўрсаткич 
миқдорларидан паст, чунки у жиҳозлардан экстенсив, ҳам интенсив фойдаланиш
камчиликларини бир йўла ҳисобга олади. Ана шу икки омилларни ҳисобга олганда
дастгохдан фақатгина 76% фойдаланилган. 
Асосий фондлардан яхши фойдаланишнинг натижаси ҳаммадан олдин ишлаб 
чиқариш ҳажмининг ошишидир. Шунинг учун асосий ишлаб чиқариш фондлардан 
фойдаланиш самарадорлигининг умумлаштирувчи кўрсаткичи ишлаб чиқарилган 
маҳсулотни уни ишлаб чиқаришида ишлатиладиган жами асосий фондлар билан андозалаш 
тамойили асосида қурилиши керак.
Асосий ишлаб чиқариш фондларнинг ўртача йиллик қиймати қуйидагича аниқланади: 
Ф ук. = Ф 1+ Ф2/ 2 
бу ерда,Ф 1 - корхонанинг асосий ишлаб чиқариш фондларининг йил бошидаги 
қиймати, сўм; 
Ф 2 - корхонанинг асосий ишлаб чиқариш фондларининг йил охиридаги қиймати, 
сўм; 
Фонд қайтими (фондаотдача) асосий фондлардан фойдаланишнинг энг муҳим 
кўрсаткичидир.
Фонд қайтими-бир сўмлик асосий воситага тўғри келувчи товар маҳсулотни 
ифодалайди, уни аниқлаш учун қуйидаги формула ишлатилади: 

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   339




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish