Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Ўзбекистон Республикаси транспорт вазирлиги Тошкент давлат транспорт университети


-мавзу. Дифференсиалнинг автомат бошқарув тизими



Download 13,08 Mb.
bet21/37
Sana20.06.2022
Hajmi13,08 Mb.
#686047
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   37
Bog'liq
01 ТВКРИ Маъруза матни (1)

8-мавзу. Дифференсиалнинг автомат бошқарув тизими
Дифференсиал ҳаракатни икки томонга тармоқлантиради ва томонларни турли тезликда айланишларига имкон беради.
Автомобил бурилишида чап ва ўнг ғилдираклар турли тезликда айланадилар. Дифференсиал ғилдиракларини сирпанмасдан ҳар хил бурчак тезликда айланишини таъминлайди.
Дифференсиалнинг ишлаши қуйидаги мисолда намойиш этилади (8.1-расм).



а

б

в

г

д

Расм 3.18. Дифференсиалнинг ишлаш схемаси.
Иккита тишли рейкалар 1 ва 3 (расм 3.18, а) орасида шестерня 2 ўққа 4 эркин ўрнатилган. Агар, шестерня ўқига куч Р қўйилса, шестерня ўзи билан илашган иккала рейкани тортади. Иккала рейка бир хил масофага А силжийди (расм 3.18, б). Шестерня 2 ўз ўқи атрофида айланмайди.
Рейкалардан бирининг ҳаркатланишини секинлатилса, шестерня 2 ўқида айланади (расм 3.18, в). Натижада, чап рейкани силжиши маълум масофага В ошади. Худди шу масофага В ўнг рейкани силжиши камаяди.
Агар ўнг рейка силжимаса, шестерня 2 ўнг рейкада ғилдирайди. Шу туфайли чап рейкани силжиши ва тезлиги шестерня ўқининг силжишига нисбатан 2 мартага ошади (расм 3.18, г). Бу ҳолда чап рейкани силжиши 2А га тенгдир.
Шестерня 2 ўқи силжимаса, рейкалар қарама-қарши томонларга силжийдилар (расм 3.18, д).
Етакчи ғилдираклар орасига ўрнатилган дифференсиал худди юқорида кўрилган принсипиал схема бўйича ишлайди. Дифференсиал тузилишини соддалаштирилган схемаси 3.19-расмда кўрсатилган.

Расм 3.19. Дифференсиал тузилишини соддалаштирилган схемаси
Асосий узатманинг етакланувчи шестерняси 2 дифференсиал қутиси 5 билан қотирилган. Дифференсиал қутисида жойлашган ўқда 3 конуссимон сателлитлар 4 ва 8 эркин айланади.
Сателлитлар ярим ўқ шестернялари 7 ва 9 билан илашган. Ярим ўқ шестернялари ярим ўқларнинг 1 ва 6 ички учларига шлисли бирикма ёрдамида ўрнатилган.
Автомобил тўғри чизиқли ҳаракатланганда иккала етакчи ғилдираклари бир хил йўл босади. Дифференсиал қутиси ва иккала ярим ўқ шестернялари бир хил тезликда айланади. Сателлитлар ўз ўқи атрофида айланмайди.
Автомобил бурилишида ўнг ва чап ғилдираклар турли йўл босади. Бир ярим ўқ шестернясининг айланиши секинлашса, сателлитлар ўз ўқлари атрофида айланади. Иккинчи ярим ўқ шестернясини айланишини тезлашади. Ғилдиракларнинг бир вақтни ўзида хар хил масофали йўл босиб ўтиш имконияти таъминланади.

Расм 3.20. Конуссимон симметрик дифференсиалнинг қисмлари:
1, 9 -дифференсиал қутисининг икки ярми, 2- қутининг болти,3-шестерня таянч шайбаси 4,8-ярим ўқ шестернялари, 5-сателлитлар таянч шайбаси 6-сателлитлар 7-сателлитлар ўқи.
Тўлиқ юритмали автомобилларда ўқлараро дифференсиал қўлланилади. Ҳаракат етакчи кўприклараро тақсимланади. Ўқлараро дифференсиал тақсимлаш қутиси ёки асосий узатма юритмасида ўрнатилади.
Дифференсиаллар валларга тақсимлаётган моментнинг нисбатига қараб симметрик ва носимметрик бўлади. Симметрик дифференсиаллар доим моментни тенг бўлиб тақсимлайди (дифферсиал ички қаршиликларини инобатга олмаганда). Олди ва кетинги етакчи кўприкли автомобилларнинг ўқлараро дифференсиалларда носимметрик конструкцияларидан фойдаланилади. Мақсад, олдинги ва кетинги ўқларга тушаётган юкланиш фарқлангани учун, етакчи ғилдиракларда юкланишга пропорсионал ҳаракатлантирувчи кучларни таъминлаш.
Носимметрик дифференсиал конструкциялари турлари қуйидаги схемада келитирилган

Расм 3.21. Носимметрик дифференсиал конструкцияси схемалари
Дифференсиални блокировкалаш
Дифференсиалнинг вазифаси у орқали узатилаётган валларнинг айланишига эркинлик яратишдир. Бироқ бу эркинликнинг камчилиги бор. Бирон ғилдирак ер билан яхши илашмаган ҳолатда, қаршилик кучини енгиб автомобилнинг ҳаракатланишига тортувчи куч етмаслиги мумкин. Силлиқ юзадаги ғилдирак тезкор айланади – шатаксирайди, иккинчи тарафдаги ер билан етарлича илашиб турган ғилдирак айланмайди.

Download 13,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish