Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш


Пестицидлар тавсифномаси (классификацияси)



Download 4,92 Mb.
Pdf ko'rish
bet84/394
Sana30.04.2022
Hajmi4,92 Mb.
#600154
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   394
Bog'liq
Mehnat-gigiyena-majmua-12.02.18 (1)

Пестицидлар тавсифномаси (классификацияси). 
Пестицидларни хар хил хусусиятлари ва кўлланиш шароитлари кузда тутилиб бир 
неча гурухларга ажратиш мумкин. Кайси максадларда ишлатилишига караб куйидаги 
гурухларга бўлинади: 
1.
Инсектицидлар - зарарли хашаротларга карши. 
2.
Акарицидлар - каналарга карши. 
3.
Нематоцидлар - думалок чувалчангларга карши. 
4.
Зооциддар (родентицидлар) - кемирувчиларга карши. 
5.
Лимацидлар - моллюскаларга карши. 
6.
Фунгицидлар - замбуругларга карши. 
7.
Бактерицидлар - бактерияларга карши. 
8.
Гербицидлар - бегона ўтларга карши. 
9.
Дефолиантлар - ўсимлик баргини туширадиган. 
10.
Десикантлар - ўсимликларни куритадиган. 
11.
Дефлорантлар - ўсимлик гуллари ва тугунини туширадиган. 
12.
Арбоциддар - бутасимон дарахтларни яксон этадиган. 
Келиб чикишига караб пестициддар куйидаги гурухларга бўлинади: фосфорорганик 
бирикмалар (ФОБ), хлорорганик бирикмалар (ХОБ), ТИО ва ДИТИО карбамин кислоталар 
хосилалари (карбаматлар) триазин гурухига кирувчилар, мочевина хосилалари, сунъий 
пиретроидлар, 
ўсимликдан 
олинадиган 
пестицидлар, 
ноорганик 
пестицидлар, 
биопрепаратлар ва хоказо. 
Пестицидлар гигиеник тавсифномаси.
1) Захарлик даражасига караб. 
Кимѐвий бирикмаларни захарлилик даражасини аниклашнинг ахамияти мухим 
шартдир. Бирикмаларнинг захарлилик даражасини аниклашга бир катор муаллифлар хисса 
кўшганлар (ГольдЖ, Стенер, С.Д.Заугольников, И.В.Саноцкий, Л.И.Медведь ва бошкалар ). 
Хозирги кунда амалдаги СанКваН № 0028 - 96да пестшгадларниНг гигиеник таснифи 
берилган. Бу хужжатга асосан организмга таъсири бўйича кимѐвий моддалар 4 синфга 
бўлинади : 
1. Ўта хавфли 
3. Ўртача хавфли 
2. Юкори хавфли 4. Кам хавфли 
Бу куйидаги кўрсатгичларга караб белгиланади : иш жойи хавосида рухсат этилган 
меъѐр (ПДК), модданинг ошкозон оркали (ЛД-50 рег ос), тери оркали (ЛД-50 рег си) хамда 
нафас йўллари оркали (ЛД-50) организмга кирганда 50 тажрибадаги хайвонларнинг ўлимига 
олиб келадиган микдорлар, ўткир таъсир минтакаси ( У ), сурункали таъсир минтакаси ( У ) 
ва нафас йўли билан захарлана олиш коэффициенти (КВИО). 
Юкоридагиларга асосан кимѐвий моддалар. шу жумладан, пестициддар хавфлилик 
даражаси канча кам бўлса, пгунча яхши хисобланади. Кабуд килинган коидаларга биноан ўга 
хавфли пестициддар кишлок хўжалигида кўлланишша йўл килмаслик керак, агар иложи 
бўлса, жуда кам холларда маълум чегаралаш билан киска муддатда кўллаш рухсат берилади. 
Бу туркумга кирган бир канча пестицидлар бугунги кунда кўллашга рухсат этилган 
пестициддар <фўйхати»дан чикарилиб, кўлланишлари ман этилган. 
2) Кумулятив хусусиятлари. 
Кумуляция - бу кимѐвий моддаларни организмга тўплана олиш (моддаларни ўзи 
тўпланиши - моддий кумуляция, таъсир окибатини тўпланиши - функционал кумуляния) 
хусусиятидир. 
Кимевий моддалар кумулятив хусусиятларини микдорий белгилашнинг бир неча 
усуллари бор. Собик Иттифокда Ю.С.Каган таклиф этган усул кабул килинган бўлиб, 
кумуляция коэффициенти (КК) билан белгиланади. Бу кўрсаткич кўп марта таъсир 
натижасида олинган ЛД-50 ас нисбати билан аникланади. 


103 
Бу кўрсаткич (КК) бўйича пестицидлар 4 гурухга бўлинади : 
1.КК микдори 1 дан кам бўлса - ўта кумуляция. 
2.
КК микдори 1-3 бўлса - юкори кумуляция 
3.
КК микдори 3-5 бўлса - ўртача кумуляция. 
4.
КК микдори 5дан ортик бўлса - кам кумуляция. 
5. Терига ва тери оркали таъсир этиш хусусияти. 
кичик сатхларда пестицид ишлатиш лозим бўлса, елкага осадиган (ранцевой) 
пуркагичлар ѐрдамида сепилади. Республикамизда асосан АН-2 тайѐраси ишлатилади. Бу 
ишлар кизиган пайтида айникса дефолиация ишлари олиб боришда ѐрдамга бошка 
республикалардан хам тайѐралар келтирилади (Украина, Козогистон ва бошкалар). 
Тайѐралар ѐрдамида песлшшдлар кўллаш улар дала сатхидан 5 м юкорида 
«кабарловчилар» кўрсатмасига биноан олиб борилади. «Хабарловчилар»дан бири дала 
бопшда туриб сепишни бошлашга ншпон берса, иккинчиси дала охирида туриб тугатипши 
кўрсатади. 

Download 4,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   394




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish