Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш



Download 4,92 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/394
Sana30.04.2022
Hajmi4,92 Mb.
#600154
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   394
Bog'liq
Mehnat-gigiyena-majmua-12.02.18 (1)

Иссиклик алмашинуви йуллари. 
Организм ташки мухит билан иссиклик алмашинуви куйидаги йуллар билан боради: 
Конвекция –танадан (сатхидан) окиб утувчи хаво оркали, агар хаво харорати тана 
хароратидан канча паст булса , танадан иссиклик чикиши шунча куп булади(совитувчи 
микроиклим) хаво харорати билан тана (тери ) харорати орасидан фарк камайган сари 
организмдан бу йул билан иссикликни чикиши камаяди, тенглашгач тухтайди. Хаво 
харорати тана хароратидан ортган сари иссиклик хаводан танага утади , танадан иссиклик 
чикиши камаяди (иси тувчи микроиклим). 
Бу йул билан иссиклик алмашинувида тананинг очик кисми хамда упка сатхи мухим 
ахамиятга эгадир. 
Кондукция – атроф буюмлари сатхига бевосита тана кисми тегиш йули билан 
иссиклик алмашинуви, яъни иссиклик алмашинуви бевосита хароратлари хар хил булган 
сатхларни бевосита бир бирларига тегиб туришлари натижасида амалга ошади.
Нурланиш – бу йул инфракизил нурлар воситасида иссиклик алмашинуви, агар 
атрофни ураб турган предметлар харорати одам тана хароратидан паст булса, нур чикариш 
манбаи одам хисобланади (паст хароратда иш бажаришда), аксинча булса предметлар 
(металл куйиш, киздириш цехларида). 
Организмдан иссикликни чикиши, тер бугланиш йули – теридан, нафас йуллари 
сатхидан тер ва намлик бугланиши учун кетган иссикликдир. Ишлаб чикариш шароитида 
организмнинг иссикликни бу йул билан йукотиш асосан тери оркали тер бугланишига тугри 
келади. (1 ГР. тер бугланишида организмдан 0.6 ккал иссиклик сарфланади) 
Организмнинг ташки мухит билан иссиклик алмашинуви жараѐни кулай (комфорт) 
шароитида ва микроиклимнинг бошка турларида бир хил булмайди. Комфорт микроиклим 
шароитида организмдан иссиклик кондукция ва конвекция йули билан 30%, нурланиш йули 
билан 45%, тер бугланиш йули билан 25% ташки мухитга чикади. Иш шароитларида ташки 
мухит билан иссиклик алмашинуви юкорида келтирилган нисбатлар кескин узгаришига 
дучор булиши мумкин. Бунинг натижасида организмнинг иссиклик холатида вужудга 
келадиган узгаришлар физиологтик жараѐнларда зурикиш ва у билан боглик бошка 
окибатларга олиб келади. Юкорида келтирилган маълумотларни назарда тутиб мехнат 
гигиенаси врачи конкрет иш шароитларида ишловчиларнинг иссиклик холатига объектив 
бахо бера билиши ва унинг асосида максадга мувофик согломлаштириш чора тадбирлар 
ишлаб чика олиши керак. 

Download 4,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   394




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish