Œзбекистон республикаси олий ва œрта махсус таълим вазирлиги œзбекистон давлат жа²он тиллари



Download 2,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/75
Sana18.04.2022
Hajmi2,27 Mb.
#559749
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   75
Баіор Тўраева 

 
ЎзДЖТУ катта ўєитувчиси, филология фанлари бўйича фалсафа 
доктори.


14
2019/1
АДАБИЁТШУНОСЛИК
(бўлинувчанлиги) ва изчиллиги унинг табиатига хос бўлиб, бу хусусиятлар цен
-
трифуга ва центрипетал унсурларига бо¿лиєдир: 
1. Центрифуга – асарда сюжет чизиєлари ва воєеа-іодисаларнинг ара
-
лашиб кетиши ва матннинг єисмларга бўлиниб кетишидир. Асар лейтмотиви, 
яъни бош ¿оя атрофидаги сюжет чизиєлари тарєатилиб, сочиб юборилиб, мар
-
каздан узоєлаштирилади. 
2. Центрипетал – бадиий асарда барча єисмларнинг лейтмотив атро
-
фида бирлашиб, турли кичкина деталлар іам битта мавзуга алоєадор бўлиб 
єолишидир. Марказга яєин атрофдаги воєеа-іодисаларни унга тортиш ва бир
-
гина муаммо ечими устида хизмат єилдиришдир. Матннинг ушбу ажратиб 
бўлмас центрифуга ва центрипетал унсурлари ретроспекция, проспекция ва ре
-
тардация каби матн категориялари орєали тўлдирилади. Бу категориялар сю
-
жетни турли усулларда ривожлантиради: 
Проспекция сюжетни олдинга, ретроспекция эса ортга йўналтиради[Selmis-
traitis L., 2002; 51-58]. Проспекция – воєеаларни олдиндан айтиб бериш, ре
-
троспекция – олдин содир бўлган воєеаларни іикоя єилишдир. Іар иккала 
восита іам макон ва замон континуумини бузади. Асар воєеалари ортга ёки 
келажакка йўналтирилар экан, сюжет чизиєларининг бир маромда тасвирлани
-
шига, ўзаро яєин ва алоєадор бўлган сюжет чизиєларини бо¿ланишига халал 
беради. Шунга єарамасдан, матндаги мантиєий изчиллик сюжет чизиєларини 
бир-бирига бо¿лайди ва айтиб ўтилган іикоя кейингисига маъновий кўприк си
-
фатида бо¿ланади. Ретроспекция воєеани сюжетнинг іозирги іолатидан ўтган 
замонга єараб йўналтиради. Баъзида сюжетнинг іолати фаєатгина хотирлаб, 
іикоя єилиш учун асос бўлиб хизмат єилади. 
Бадиий сюжет єурилишининг асосий усулларидан бири сифатида ретро
-
спекция ўтган ва іозирги замонларнинг жонли алоєасини кўрсатиш имко
-
нини берувчи ижодий анча кенг “оммалашган” адабий усулдир [Шодиев Н., 
1986; 108-113]. Н.Ф. Ржевская ретроспекцияни воєеалар замонини режалаш
-
тиришнинг ажралиб турадиган усули, композициявий асослаш воситаси бўлиб, 
єаірамоннинг олдинги тарихини батафсил ифодалаш учун имконият яратиши
-
ни, аівол-іолатини аниєлаштиришини таъкидлайди [Ржевская Н.Ф., 1969; 43]. 
Іар бир адабий жанрда ўз бадиий-поэтик хусусиятларидан, муаллифнинг ижо
-
дий-эстетик ниятидан келиб чиєєан іолда мазмунан турли шакл ва іажмдаги 
ретроспекция шаклларидан фойдаланилади. 
Бадиий сюжет іодисаси баробарида, энг аввало, шу сюжет єурилишининг 
асосий принципларидан бири маєомида ретроспекция ўтган ва іозирги замон
-
ларнинг жонли алоєасини кўрсатиш имконини берувчи ижодий анча кенг “ом
-
малашган” адабий усулдир. Ретроспекция – композициявий асослаш воситаси 
бўлиб, єаірамон іаётини, унинг олдинги тарихини кенгайтириш учун имконият 
яратади, аівол-іолатини аниєлаштиради.
Ретроспекциялар ичида, іатто, ўз мустаєил сюжет замонига эга йирик рет-
роспекциялар мавжуд. Улар шаклан кўплаб ички ретроспекциялар єатламларидан 
таркиб топган бўлиб, композиция жиіатдан ўзига хос ё єолипловчи ёхуд 


15
2019/1
АДАБИЁТШУНОСЛИК
єолипланувчи воєеаларнинг замонлари вазифасини ўтайди, іар бири ўзича у 
ёхуд бу ¿оявий-бадиий мундарижада романлар умумдраматик эпик замонлари
-
нинг узвий тизимига замон-макон диалектикасида іалєаланади.
Буюк адиб Чингиз Айтматовнинг бадиий маіорати шундаки, воєеаларга 
ровий ёки персонаж нигоіи орєали назар ташлайди, асосан унинг ўтмишига 
назар солади. Аксарият асарларидаги воєелик ровий тилидан баён этилган. 
Чингиз Айтматов роман ва єиссаларининг ¿оявий-бадиий концепциясини шак
-
ллантириш ва ифодалашда шу усулни маіорат билан єўллаган. Персонаж 
іаётида єачонлардир рўй берган воєеа асосида асар сюжети єурилар экан, улар
-
нинг юз бериш ваєти билан іикоя єилиниш ваєти бир-бирига мос келмай
-
ди. Сюжет чизиєларининг персонаж іозиридан унинг ўтмишига томон шиддат
-
ли ривожланишию кутилмаган бурилишларга эгалиги ижодкор онгида акс этган 
воєеликнинг бадиий моделини яратишда ўзгача услуб сифатида намоён бўлади. 
«Эпик асарда ривоянинг объектив ва субъектив кўринишлари кузатила
-
ди. Биринчи іолда ровий «холис кузатувчи» мавєеидан туриб олиб борилади, 
яъни ровий воєеаларга аралашмайди, тасвир предметига муносабат очиє ифо
-
даланмайди; иккинчисида эса, аксинча, воєелик «ичдан ўтказиб» берилади, тас
-
вир предметига муносабат іам ошкор ифодаланади» [Єуронов Д., Мамажонов 
З., Шералиева М., 2013; 252]. Адиб асарларида иккинчи жиіат устувор бўлиб, 
“Асрни єаритган кун”да Эдигей Бўрон, “Сомон йўли”да Тўл¿аной, “Алвидо 
Гулсари”да Танабой, “Сарвєомат дилбарим”да Илёс ва Бойтемир, “Жамила”да 
Сеит воєеликни «ичдан ўтказиб», бошидан кечирганлари ва ўзлари гувоі бўлган 
іодисаларни сўзлаб беришади. Мазкур асарларда муаллиф ўзини шу персонаж-
іикоячилар ортига олади, китобхон іатто уни сезмайди. Воєелик жонли ифо
-
даланиб, єаірамон китобхонни ўзига яєин олиб, унга дардини тўкиб солгандек, 
єувончини улашаётгандек, єалбининг тубида саєлаб юрган муєаддас сирини ош
-
кор єилаётгандек бўлади. Адиб тасвирланаётган воєелик ичида, єаірамон шах
-
сида яшар экан, у іеч ваєт ўзлигини йўєотмайди. Персонаж юрагини ўз єалбига 
жойлайди, ўз ¿оясини асар тўєимасига, ундаги єаірамонларнинг ўй-хаёллари, ор
-
зу-интилишлари, кувонч ва дардлари, бахт ва фожиаларига сингдириб юборади. 
Ч.Айтматов асарларида ретроспекциянинг хотира, ривоят, іикоя, эпиграф 
каби шакллари мавжуд: 

Download 2,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish