Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси



Download 2,3 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/131
Sana25.02.2022
Hajmi2,3 Mb.
#306920
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   131
Bog'liq
axborot tizimlari va texnologiyalari

3.6-жадвал.
Ахборот тизими интеграцияси 
Маҳсулдорлик 
Самарадорлик 
Ишга оид 
интеграция 
Ички фокус 
Маълумотларни 
анъанавий қайта 
ишлаш(ҳисоб-китоб, 
тўлов ведомостлари) 
Энг асосий операцион 
тизимлар (on-line, аниқ 
вақт, MIS) 
Ички интеграция 
(end-to end алоқаси) 
Ташқи 
фокус 
Маълумотларни 
электрон усулда 
алмаштириш 
(тўғридан- тўғри 
кодлаш) 
Жараѐнларни 
рационализациялаш. 
Ахборотларни бўлиш 
Ташқи интеграция 
(таклиф мақсадини 
оптимизациялаш) 
Жорий бизнес шаклини қабул қилади 
Бизнес шаклини 
ўзгартиради. 
Компьютер ахборот тизимларининг корхоналар бошқарув жараѐнларига 
жорий этилиши унинг барча бошқарув поғоналарини ахборот таъминоти билан 
юқори даражада таъминланишига олиб келмоқда. Корхоналар бошқарувида 
бўлаѐтган ўзгаришлар аввалом бор замонавий ахборот-коммуникация 
технологияларини жорий этиш ҳисобига бўлиб, бошқарув жараѐнлари ҳам 
уларга нисбатан параллел ўзгармоқда. Амалиѐт шуни кўрсатмоқдаки, 
корхоналарнинг ахборот архитектураси ундаги бизнес-архитектурага тўлиқ мос 
келиши керак, акс ҳолда уларни ҳарид қилиш учун қилинган ҳаражатлар фойда 
келтирмайди. Шунинг учун ҳам ахборот тизимларини лойиҳалаштириш, ишлаб 
чиқиш ва жорий қилиш бўйича корхонанинг ахборотлаштириш стратегияси 
бўлиши керак. Ушбу стратегия корхонанинг ихтисослашишини, мақсадлари ва 
ютуқларга эришиш омилларини эътиборга олиб, улар ахборот тизимлари 
асосида амалга оширилади.


65 
IV МАВЗУ. МАЪЛУМОТЛАР БАЗАСИНИ БОШҚАРИШНИНГ 
АВТОМАТЛАШТИРИЛГАН ТИЗИМИ 
4.1. Маълумотлар базаси ва уни бошқариш тизими
Кенг маънода 
маълумотлар базаси (МБ)
деганда реал дунѐнинг конкрет 
объектлари ҳақидаги маълумотлар тўпламини тушуниш мумкин. Лекин 
маълумотлар ҳажми ошиб бориши билан бу масалаларни ҳал этиш 
мураккаблашади. Юзага келган муаммо объект ва маълумотларни 
структуралаш, яъни тизимга солиш йўли билан ҳал қилинади.
Объект
– бу мавжуд ва фарқланиши мумкин бўлган нарсадир. 
Объектларга тегишли бир қатор маълумотлар борки, уларнинг тўплами МБ 
бўла олади. Масалан, ҳар бир академик лицей ѐки касб-ҳунар коллежи – бу 
объектлар бўлса, улардаги ўқувчилар ҳақидаги маълумотлар тўплами МБга 
мисол бўла олади. 
Ҳар қандай жиддий МБнинг яратилиши унинг лойиҳасини тузишдан 
бошланади. МБ лойиҳаловчисининг асосий вазифаси объектлар ва уларни 
тавсифловчи параметрларни танлаш, маълумотлар орасидаги боғланишларни 
ўрнатишдан иборат. 
МБни яратиш жараѐнида, фойдаланувчи маълумотларни турли белгилар 
бўйича тартиблашга ва белгиларнинг турли бирикмалари бўйича зарур 
маълумотларни (танланмани) тез топиш учун имкониятлар яратилишига 
ҳаракат қилади. Бу ишларни маълумотлар структураланган (тузилмаланган) 
бўлгандагина бажариш мумкин. 
Структуралаш
– бу объектлар ва маълумотларнинг ўзаро боғланишини 
тасвирлаш усуллари ҳақидаги келишувни киритишдир. 
1-мисол: Структураланмаган маълумотлар. 
Шахсий иш N 16493; Алиев Карим Эргашевич; туғилган сана 1 январь 
1979 йил; Шахсий иш N 16498; Боқиев Дилмурод Рахматуллаевич; туғилган 
сана 5 декабрь 1985 йил; Шахсий иш N16595; Зоғиров Анвар Рашидович; 
туғилган сана 15 май 1984 йил. 
2-мисол: Структураланган маълумотлар. 

Download 2,3 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   131




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish