Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси соғЛИҚНИ



Download 6,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet87/521
Sana24.02.2022
Hajmi6,1 Mb.
#226464
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   521
Bog'liq
ТошПТИ-ўқув-услубий-конференция-6-январ-2017-й.

Адабиет 
1. А.Гадаев, Ш.Гулямова. «Современные педагогические технологии в 
организации учебного процесса на клинических кафедрах медицинских 
ВУЗов». Ташкент. 2011. 188 стр. 
2. Обучение менеджменту (конкретные ситуации). Сост. Ширяева 
И.В., Разина Е.М. — М.: Школа бизнеса МГУ, 1995.
3. Коултер Д. Обучение методом конкретных ситуаций в России. 
Ассоциация развития управления // Менеджмент, 1995, № 1, с.8 - 11 Кейс-
стади в учебном процессе: преимущества, методическое рекомендации, 
конкретные примеры /Волгин Н.А., Кушмин В.Н.,Олегов Ю.Г, Фоламьев 
А.Н.,- М: Изд-во РАГС, 1997г./
4. Проектирование и планирование педагогических технологий в 
медицине. – Учеб.- метод.пособие под ред.Тешаева О.Р. Ташкент. 2010. 
ГИСТОЛОГИЯ, ИММУНОЛОГИЯ ФАНИНИ ЎҚИТИШДА 
МОДУЛ ТИЗИМИГА ЎТИШНИНГ АФЗАЛЛИКЛАРИ 
 
Дўстматов А.Т. 
Тошкент Педиатрия Тиббиёт институти 
 
Мавзунинг долзарблиги. Бугунги кунда “ Ўз Р Кадрлар тайёрлаш 
миллий дастури” талабларини амалга ошириш жараёнида юқори малакали 
раҳбарларни тайёрлаш муҳим муаммо сифатида кун тартибига 
қўйилмоқда. Бинобарин, узлуксиз таълим тизимининг самарали фаолият 
кўрсатиши, энг аввало, малакали раҳбар ходимлар фаолиятига боғлиқдир. 
Шу боис, амалга оширилаётган таълимий ислоҳатлар кадрлар тайёрлаш 
тизими ва мазмунини мамлакатнинг ижтимоий ва иқтисодий тараққиёти 
истиқболларидан, жамият эҳтиёжларидан, фан, маданият, техника ва 
технологиянинг замонавий ютуқларидан келиб чиққан ҳолда қайта 
қуришни назарда тутади. 
Уқитишда модулли ёндошувнинг долзарблиги «Модулли ўқитиш» 
термини халқаро тушунча модул билан боғлиқ бўлиб, унинг битта маъноси 
– фаолият кўрсата оладиган ўзаро чамбарчас боғлиқ элементлардан иборат 
бўлган тугунни билдиради. Бу маънода у, модулли ўқитишнинг асосий 
воситаси сифатида, тугалланган информация блоки сифатида тушунилади. 
Модул фанининг фундаментал тушунчаларини – маълум ходиса ёки 
қонун, ёки бўлим, ёки маълум бир йирик мавзу ёки ўзаро боғлиқ
тушунчалар гурухини ўз ичига олади. 


163 
Модул бу ўқув материалининг мантиқан тугалланган бирлиги 
бўлиб,ўқув фанининг бир ёки бир неча фундаментал тушунчаларини 
ўрганишга қаратилгандир. 
Модулли ўқитиш- ўқитишнинг истиқболлик тизимларидан бири 
хисобланади, чунки у одам бош миясининг ўзлаштириш тизимига энг 
яхши мослашганидир. Модулли ўқитиш асоси инсон бош мияси 
тўқималарини модули ташкил этилганига таянади. 
Ўқитишнинг модул тизими хақида расмий равишда биринчи марта, 
1972 йил, ЮНЕСКО нинг Токиодаги бутун жахон конференциясида сўз 
юритилган эди. Модулли ўқитиш технологияси – функционал тизимлар, 
фикрлашнинг нейрофизиологияси, педагогик-психологияларнинг умумий 
назариясидан келиб чиқади. 
Бу сохалардаги изланишларга кўра, туқимаси модули ташкил топган – 
инсон мияси, информацияни квант кўринишда (бошқача айтганда маълум 
порциялар кўринишида) энг яхши қабул қилади. 
Одатда модул – 3-6 соатли маърузавий машғулотлар вашу билан 
боғлиқ бўлган амалий (семинар), лаборатория машғулотларидан иборат 
бўлади. 
Фаннинг тушунтирув аппаратининг қатъий тизимли (кўпқиррали) 
тахлили асосида, энг самарали модул тузилади. Бу эса фундаментал 
иборалар гурухини ажратиш, материални мантиқан ва компакт юклаш 
имкониятини беради. Модул – мустақил таркибий бирлик бўлгани учун, 
баъзи холларда, алохида талабаларга фанни тўлалигича эмас, балки 
фақатгина бир қатор модулларини тинглаш имкониятини беради. Бу эса 
иқтидорли талабаларнинг индивидуал ва мустақил ишларини оптимал 
режалаш имкониятини туғдиради. 
Модулли ўқитишда, ўқув дастурларини тўла, қисқартирилган ва 
чуқурлаштирилган табақалаш орқали, ўқитишни табақалаш имконияти 
яратилади. Яъни ўқитишни индивидуаллаштириш мумкин бўлади. 

Download 6,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   521




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish