Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси олий ва ўрта


 Пулни даврий қиймати асосида инвестициялаш



Download 6,38 Mb.
Pdf ko'rish
bet153/249
Sana23.02.2022
Hajmi6,38 Mb.
#158100
1   ...   149   150   151   152   153   154   155   156   ...   249
Bog'liq
44-y-Investisiyani-tashkil-etish-va-moliyalashtirish.Darslik-N.G.Karimov-va-bosh.-Т-2011

 
7.11. Пулни даврий қиймати асосида инвестициялаш 
қоидалари. 
Авалги бўлимда молияви қарорлар қабул қилаётганда даромад ва 
харажатларни вақтлар бўйича тушунчаларни хисобга олишни кўриб 
чиқдик. 
 Молиявий қарорлар қабул қилаётганлар корхана, фирма, 
хўжаликлар ким бўлишидан катий назар бугунги қўйилган пул 
қўйилмаларини келгусида самара билан ўзини коплай олиши хақида 
уйлаши лозим.
Шу сабабли пулнинг вақтлар бўйича қиймати (time value of 
money, TVM) ва пул оқимини дисконтлаш (discounted cash flow, DCF) 
усули тўғрисидаги концепсиясини тўғрирок тушуниш зарур.
Пулнинг вақтлар бўйича қиймат концепцияси(TVM) қуйидагича 
тушунтириш мумкин: пул (доллар,марка,ёки иена)нинг келгусида 
олиниши кутилаётган сумма худди шундай суммага нисбатан бугун –
хозир юқори кадрга эга.
Буни тугрлигини исботи учун унинг камида 3 та сабаби мавжуд.
1 чи сабаби –бу пулларни сиз инвестиция қилишингиз мумкин, 
фоизини оласиз, ва нихоят пул сизда ортиб боради.
2-чи сабаб қуйидагича- инфляция хисобига пулнинг истеъмол 
кобилияти вақтлар келиб тушиб кетиши мумкин.


530 
3 –чи сабаби – шундай пулнинг окиб келишини келгусида
охиригача шундай бўлишига ишонмаслик керак. 
45
Бу бўлимда биринчи омил фоиз хақида гапашамиз. 
 Мураккаб фоизлар 
Биз мураккаб фоизлар тушунчаси орқали дисконтланган пул 
оқимини тахлили ва пулнинг вақтлар бўйича қийматини урганишдан 
бошлаймиз.
Мураккаб фоизларни хисоблаш ёрдамида пулни келтирилган 
қийматни утказиш ёки пулни жорий қиймати(PV) ни, келгуси 
қиймати(FV)га утказиш хам дейиш мумкин.  
Келгуси қиймат – бу сумма, қайсики инвестиция қилинган 
маълум санага мураккаб фоизлар хисобланган холдаги пулга тенгдир.
Мисол: сиз 1000 долл.ни 10 % фоиз ставкада йилига тўлаш шарти 
билан банк хисобига қўйдингиз.
Охирги муддат келгунга қадар фоиз ставкаси 10 %ли хисоб-
китобдан оладиган 1000 долл.ни келгуси қиймати дейилган суммани
5 йилдан сўнг оласиз. Терминга аниқлик киритамиз: 
PV — келтирилган қиймат – ёки бизни хисобимиздаги аввалги 
сумма. Мазкур мисолда 1000 долл.. 
i – фоиз ставка-ка 
қайсики йиллик фоизда белгиланади Бу 
ерда 10% (или 0,10 в десятичном представлении). 
п — йилар сони-қайсики муддат ичидаги йиллар ичида фоиз 
хисобланган йиллар сонидан иборат бўлади. 
FV— n-йил давомидаги пулни келгуси қиймати. 
45


531 
Энди биз пулни келгуси қийматини босқичма босқич бажарамиз. 
1 чидан- 1 чи йил охирига сизни пулингиз қанча бўлади.? Сизни 1000 
долл. пулингиз мазкур молиявий операция хисобига қанчани, шунга 
10 % фоиз ставка(100 долл.) қўшилган холда эса қанчани ташкил 
этади? Сизни пулингизни келгуси қиймати мисолимиз бўйича 1100 
долл.ни ташкил этади.
FV = 1000 долл. х 1,10 = 1100 долл. 
Агар сиз 1100 долл.ингизни яна 1 йил олмасдан колдирсангиз, у 
холда 2 чи йил охирига қанча пул оласиз.? 2 чи йил давомида 10 
фоиздан 1100 долл. учун даромад оласиз. Демак 2 чи йил охирига 
1210 долл.олишга муяссар бўласиз. Мураккаб фоизлар табияти 
хақида аниқрок тушунчага эга бўлиш учун, биз келгуси(1210)ни уч 
қисмга бўлиб чиқишимиз керак. Биринчи қисм- бу аввалги 1000 
долл., кейингиси бу суммага хисобланган фоизи 1 чи йил учун 100 
долл. ва кейинги йил учун хам 100 долл. Вкладни асосий 
суммасисига хисобланган фоизлар оддий фоиз дейилади(бизни 
мисолда 200 долл). Ва нихоят Яна 2 чи йил учун фоизга фоиз 10 долл 
хисобланади. Фоизга фоиз хисоблаш мураккаб фоизлар дейилади
Жами хисобланган фоизлар 210 доллбўлиб, бундан 200 долл.и оддий 
фоиз,10 долл фоизи мураккаб фоиз суммаси хисобланади: 

Download 6,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   149   150   151   152   153   154   155   156   ...   249




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish