Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси олий ва ўрта



Download 6,38 Mb.
Pdf ko'rish
bet112/249
Sana23.02.2022
Hajmi6,38 Mb.
#158100
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   249
Bog'liq
44-y-Investisiyani-tashkil-etish-va-moliyalashtirish.Darslik-N.G.Karimov-va-bosh.-Т-2011

 
 
 
 
 
5.8.Асосий воситаларга қилинадиган инвестицияларнинг 
манбалари бўйича тузилиши ва уни такомиллаштириш. 
Бешинчидан, 
инвестицияни 
самарасини 
оширишини 
таъминлашда молиялаштириш манбаларини тўғри танлаш хам асосий 
ахамиятга эгадир. 
1.4.Жадвал
Молиялаштиришни манбаларига караб асосий капиталга 
инвестицияни таркиби,( % да)
41
41
Экономика Ўзбекистана. Информационно-аналитический обзор за 2000-2008гг. Ташкент. 
«Ўзбекистан» 2009 – с.19 
2004 
2005 
2006 
2008 
Жами 
100 
100 
100 
100 
Давлат бюджети 
14,4 
12,2 
9,1 
9,0 


408 
Шуни эътиборга олиш лозимки ва шундай катта бўлмаган қувват: 
охирги йилларда иқтисодиётни базавий тармоғи хисобланган 
лойихаларни амалга оширишга қаратилган корхонани шахсий
маблағи хажми ортиб бормоқда. Ахоли маблағлари билан қўшилган 
холдаги миқдори молиялаштиришни барча манбаларини ярмидан 
кўпроғини ташкил этмоқда (1.4 жадвалга каралсин). 
Шунингдек, чет эл инвестициясини улушини ўсиш тенденцияси
ижобий хисобланади ва асосан қўпроқ тўғридан тўғри инвестиция 
хисобланади. Чет Эл инвестицияси республиканинг иқтисодиёти 
учун нафакат чет эл валютасини окиб келиш нуқтаи назаридан балки 
замонавий технология ва жихозларни жалб қилиш билан 
ахамиятлидир. 
Мулкчиликни нодавлат формасидаги улушини кегайтириш 
шароитида 
давлат 
бюджети 
хисобидан 
молиялаштириш 
Ахолии 
ва 
корхоналар 
маблағлари 
54,69 
57,5 
62,2 
53,9 
Хукумат кафолати 
остидаги кредитлар 
ва 
чет 
эл 
инвестицияси 
14,0 
6,8 
4,8 

Тўғридан 
тўғри 
инвестиция 
11,1 
14,9 
12,3 
25,8 
Марказлашган банк 
кредитлари 




Тижорат 
банкларини 
кредитлари
3,8 
3,5 
2,9 
5,0 
Бюджетдан ташкари 
фондлари
1,8 
4,8 
11,7 
6,3 
Бошқа манбалар 
0.3 
0,3 




409 
камайтирилади. Бирок ноишлаб ишлаб чиқариш сферасига ғамхурлик 
қилиш давлатнинг асосий функцияси бўлиб қолмокда. Бундан 
ташқари давлат ўз бюджетидан инвестицияни мамлакатда ўзига мос 
соха бўлмаган ишлаб чиқариш ва тармоқларни молиялаштириш 
керак. 

Download 6,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   249




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish