Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон алоқа ва ахборотлаштириш


натижаларига бўлган ишонч даражасини белгиловчи курсатгичдир



Download 0,54 Mb.
bet456/511
Sana22.02.2022
Hajmi0,54 Mb.
#104682
1   ...   452   453   454   455   456   457   458   459   ...   511
Bog'liq
obshi hammasi

натижаларига бўлган ишонч даражасини белгиловчи курсатгичдир.
www.ziyouz.com kutubxonasi
У объект параметрларини ўлчаш аниқлигига, назоратнинг тулалиги
ва чуқурлигига, халақитларнинг назорат қурилмалари ишига таъсир
этишига, ўлчов ахборотини тўплаш ва акс эттириш усулларига,
техник ходимларнинг малакасига ва бошқа омилларга боғлиқ.
Бинобарин, ишончлилик қандайдир маънода назорат қилишнинг
умумлаштирилган курсаткичини ўзида ифодалайди, уни ҳисоблаш
формуласи, объектнинг сифат ҳолати X параметри орқали
баҳоланади. Турли омиллар таъсирида бу параметрнинг қиймати
вақт ўтиши билан тасодифан узгаради. Шунинг учун X параметр
тасодифий катталик сифатида қаралади.
X объектнинг қиймати Xj ва Х2 чегарасида бўлганда, яъни
Х]<Х<Х2 шарт бажарилгандагина ишлаш қобилиятига эга деб
ҳисобланиши мумкин. Бу шартга кура, объектнинг техник ҳолати
тугрисида иккита гипотеза“олга сурилиши мумкин: Я-объект шай
ҳолатда (ишга лаёқатли); Я-объект носоз ҳолатда (ишга лаёқатсиз).
Объект ҳолатини назорат қилиш натижасида қуйидаги хулосаларни
чиқариш мумкин:
В и X параметрнинг ўлчанган ва ҳақиқий қиймати йўл
қўйиладиган чегара бўлади (н гипотиза);
В2 , X нинг ўлчанган қиймати йўл қўйиладиган чегарада
бўлмайди, ҳақиқий қиймат эса, шу чегарада бўлади, яъни X >Х2
ёки Х<Х2 (Н гипотиза);
В3, X нинг ўлчанган қиймати йўл қўйиладиган чегараларда
бўлади, ҳақиқий қиймати эса, унинг ташқарисида бўлади (Я
гипотеза);

Download 0,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   452   453   454   455   456   457   458   459   ...   511




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish