Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси


(тасодифий катталик) давом этади, шундан сўнг хизмат кўрсатиш



Download 1,24 Mb.
Pdf ko'rish
bet39/108
Sana22.02.2022
Hajmi1,24 Mb.
#102480
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   108
Bog'liq
ilmij tadqiqot asoslari

(тасодифий катталик) давом этади, шундан сўнг хизмат кўрсатиш 
канали кейинги буюртмани қабул қилишга тайёр бўлади. Шунинг учун 
оммавий хизмат кўрсатиш назариясининг вазифаси буюртмалар оқими 
хусусияти, айрим канал самарадорлиги, каналлар сони ва хизмат 
кўрсатиш самараси (муваффақияти) ҳисобланади. 
Хизмат кўрсатиш самараси (вазифа шартлари ва тадқиқот мақсадига 
боғлиқ ҳолда) турли катталиклар ва функциялар билан тавсифланиши 
мумкин: 
— рад жавоб олган ва системадан хизмат кўрсатилмай қайтган 
аризалар ўртача фоизи; 
— айрим каналлар ва бутун система ишсиз турган ўртача вақт;
— навбат кутиб турилган ўртача вакт; 
— тушган буюртма хизмат кўрсатишга тўхтовсиз суратда қабул 
қилиниш эħтимоли; 
— навбат узунлигини қонуний тақсимланиши ва х.к. 


52
Кўрсатилган тавсифлардан ħар бири у ёки бу даражада система ўтказиш 
имконини яъни унинг аризалар оқимини бажаришга мослашганлик 
даражасини тавсифлайди. 
Мутлақ ва нисбий ўтказиш имкони фарқланади. Мутлақ ўтказиш 
имкони дейилганда вақт бирлигида тизим хизмат кўрсатиши мумкин 
бўлган аризалар ўртача миқдори тушунилади. Нисбий ўтказиш имкони- берилган 
миқдорга кўра хизмат кўрсатилган аризалар ўртача миқдори. Ҳар иккала ўтказиш 
имкони фақат система параметригагина боғлиқ бўлмай, балки аризалар оқими 
тавсифига ҳам боғлиқдир. Шу билан бирга аризалар тушиш моменти ва уларга 
хизмат кўрсатиш узунлиги тасодифий, система иши номунтазам кечади, 
айниқса, аризалар оқимида маҳаллий тиғизлик ва сийраклик ҳосил бўлади. 
Тиғизлик (ошиб кетиш)да аризаларни рад этиш (хизмат кўрсатмаслик) юз 
беради ёки навбат ҳосил бўлади, сийраклашиш (камайиб кетиш)да эса (аризалар 
сони камайганда) айрим каналлар ва бутун система самарасиз ишсиз туриши 
кузатилади.
Оммавий хизмат кўрсатишнинг исталган системаси ҳисобни кўплаб 
вазиятли дискрет тур физик системадан иборат бўлади. Унда кечадиган 
тасодифий жараён вақт тасодифий моментида, қандайдир ħодиса юз 
бераётганда (янги ариза келиши, каналнинг бўшаши ва ҳ.к.) система бир 
ҳолатдан иккинчи ħолатга гўё сакраб ўтишидан иборатдир. 
Шундай X системани ҳисобли кўплаб вазият билан кўриб чиқамиз. 

Download 1,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish