Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Ўзбекистои Ресиубликаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги



Download 7,4 Mb.
Pdf ko'rish
bet119/197
Sana29.01.2023
Hajmi7,4 Mb.
#904826
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   197
Bog'liq
Valeologiya asoslari (Sayfiddin Faxriddin o\'g\'li)

«оғир хасталик»дир, 
яъни у ёки бу наркотик модцаларга (ёки кайф 
келтириб чиқарувчи моддаларга) ишқибозлик ва мойиллик билан «ўз 
ихтиёри 
ила миясини гангитишдир.
Натижада ушбу ўта нотўри йўлга қадам қўйган шахс ўзининг одамлик 
қиёфасини йўқотади, ўзининг олижаноб инсонийлик обрў-эътиборидан 
махрум бўлади, руҳан психологик ҳамда жисмонан носоғлом бўлиб 
қолади. Касбидан айрилади. Нима иш қилишига хатто ақли ҳам етмай 
қолади ва охир оқибат ишсизликка дучор бўлиб, жиноий ишларга қўл 
уради, ўғрилик қилади, ўзига ҳам, бошқаларга ҳам бахтсизлик келтириб 
чиқаради ва энг оғири 
ҳам руқан, ҳам жисмонан, 
одамлик қиёфасини 
йўқотиб, тансихатлиги қайтиб ўз жойига тушмайди. Энг ачинарлиси,
www.ziyouz.com kutubxonasi


наркоманлик ҳолати ҳар қанча даволангандан кейин (оғир ҳолатларда) 
ҳам- қайталаниши кўпроқ аниқ ҳисобланади. Шуни эсдан чиқармаслик 
керакки, энг ҳавфлиси наркоман ва унинг оиласидагилар ушбу ҳолатга 
тушишига қарши курашда кўпинча кечикадилар. Шунинг учун наркотик 
моддани эксперимент учун, унинг кайфини синаб кўриш учун, бир-икки 
марта, ҳеч нарса бўлмайди деб хавас қилиб, ўта ҳавфли ва ўта ақлсизлик 
белгиси деб мутахасис сифатида айтсак муболаға булмайди.
НАРКОТИК МОДДАЛАР ДЕБ НИМАЛАРГА АЙТИЛАДИ?
Жаҳон соғлиқни сақпаш ташкилоти (ВОЗ) таъбирига кўра наркотик 
моддалар деб қуйидаги мезон-ўлчов белгиланган:
1. Эйфория — ҳуш кайфлиликни келтириб чиқарувчи, ёлғондан 
бўлса ҳам одамга ҳуш ёқимлилик ато этувчи.
2. Унга ўрганиб қолишлик (жисмонан ва руҳий ўрганиб қолиб яна ва 
яна қабул қилишликка мойиллик келтириб чиқарувчи).
3. Уни мунтазам қабул қилганда одамни руҳан ва жисмонан издан 
чиқариб инсонийлик қиёфасини йўқолишига олиб келувчи.
4. Одамлар орасига тез тарқалишига сабаб бўлувчи.
5. Маданиятли кишиларнинг ушбу моддани — препаратни қабул 
килишлик одат тусига кириб қолишлиги (бу ўринда тамаки ва алкогол- 
спиртли ичимликлар биринчи ўринга чиқиб олади).
Наркотик моддаларни суиъстемол қилишлик ва уларга қарам бўлиб 
қолишлик нима?
Айгиш жоизки, дори восигаси ва айниқса наркотик моддаларни қабул 
қил-ганда организм сезгирлиги ва реактивлигининг ўзгарганлиги энг 
муҳим ҳолат-лардан ҳисобланади. Ушбу жараёнлар аъзо ва тизимлардан 
тортиб, ҳужайра ҳамда тўқималар даражасида, улардағи био-кимёвий 
молекуляр ўзгаришлардир. 22 ва 23 - расмларда наркотик моддаларнинг 
марказий асаб тизими ва юракка таъсирлари кўрсатилган.
www.ziyouz.com kutubxonasi


мия

Download 7,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   197




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish