Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги заҳириддин Муҳаммад Бобур номидаги



Download 5,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet132/271
Sana03.07.2022
Hajmi5,43 Mb.
#736701
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   271
Bog'liq
2-секция. Халқаро анж АнДУ 2021

Keywords:
Artesian water, mass spectrometry, Freshwater, SEO and JS 
Sanitation Department, Geology and Mineral Resources, Hydrogeology. 
Инсоният ва жамият учун сув беқиёс аҳамиятга эга. Сув табиатда газ, 
суюқ ва қаттиқ (муз) ҳолатларда учрайди. Ер шарининг сув ресурсларига 
океан, денгизлар, дарё ва кўллар, сунъий сув ҳавзалари, тоғ ва қутб 
музликлари, ер ости сувлари, атмосфера ва тирик организмлар таркибидаги 
сувлар киради. Ер юзидаги океанлар, ер шарининг ¾ қисмини эгаллаган. 
Дарё ва кўл сувлари эса қуруқлик юзасининг 3% ини эгаллайди. Музликлар 
эса қуруқликнинг 11% ига тенг бўлган майдонни эгаллайди. Қуруқлик 
юзасининг 4% ини ботқоқлик ва ботқоқланган ерлар ташкил қилади. Чучук 
сувнинг энг кўп миқдори табиий музликларда тўпланган.
Органик дунёни ва инсоният жамиятини сувсиз тасаввур қилиш қийин. 
Чунки ўсимлик танасини 80-90%, ҳайвон организмининг 75% и сувдан 
иборат. Янги туғилган чақалоқ танасининг 70% и, катта ёшдаги киши 
организмнинг 65% ини сув ташкил этади. Сувсиз ҳаёт йўқ. Бугунги кунда 
Ўзбекистонда 50 та суғориш каналлари ва 16 та сув омборлари мавжуд. 
Уларнинг кўпчилиги текисликларда жойлашган. Кейинги йилларда инсоният 
ер ости сувларидан тобора кўпроқ фойдаланилмоқда [1]. 
Мутахасисларнинг фикрига кўра маълум йиллардан сўнг жахон 
бозорида“қора олтин” ўрнини, етакчилигини оддий чучук сув эгаллайди. 
Ҳозирнинг ўзида 2 млрд. дан ортиқ аҳоли учун чучук сув етмаган шароитида 
яшамоқда. 2025-йилга келиб, уларнинг сони 3 млрд дан ортиши, намлик 
етишмаслигидан эса ер сайёрамизнинг 40% аҳолиси азият чекиши 
мумкинлиги таъкидланмоқда.
Сувнинг инсон ҳаётидаги аҳамияти туғрисида айтадиган бўлсак, 
ривожланаётган давлатларда чучук сувнинг 70-90% и қишлоқ хўжалиги 
экинларини етиштиришда ишлатилмоқда. Шолининг 1 кгни етиштириш учун 
3000 л сарфланса, 100 гр гўшт етиштириш учун эса 1500 л дан 7000 л гача 
сув керак бўлади. 
Ўзбекистонда ишлатиладиган сув ресурсларининг йиллик умумий 
миқдори 54 млрд м
3
ни ташкил этади ва 43 млрд. м

Тожикистон ва 
Қирғизистонда қолгани 11 млрд. м

қолгани мамлакатимиз ҳудудида 
шаклланади. Унинг кўп улуши 49 млрд. м
3
сув қишлоқ хўжалигида 
сарифланади, иккинчи ўринда коммунал хўжалигига 2,4 млрд. м3 сув 
етказиб берилади. Кейинги ўринларда саноат, балиқчилик ва бошқа соҳалар 
туради.
Ўзбекистон аҳолисининг 65 фоизи марказлаштирилган ичимлик сув 
таъминоти билан таъминланган. “Чучук сувнинг 33 фоизидан, сув ҳавзалари 
ҳисобидан, қолгани ер ости сувларидан йиғиб олинади, ва сув иншоотларида 


176 
тозаланиб, сўнг аҳолига қувурлар орқали етказилади. Бир суткада 
Ўзбекистон аҳолисига 6 млн 226 минг м
3
сув етказиб берилади. 
Республикамизда 10 мингдан ортиқ сув ва оқова иншоатлари ишлаб турган 
бўлса ҳам мамлакатимиз ахолисини ичимлик сувига булган талабини 
кондира олмаяпти шу сабабли барибир у камчилик бўлиб қолмоқда” [2]. 
Ичимлик сувларини ўрнини тўлдиришда, булоқ ва артизиан 
сувларининг аҳамияти жуда катта. Андижон вилоятида 100 дан ортиқ булоқ 
сувлари ва ер остидан чиқадиган кўп миқдорда артизиан сувлари ҳам 
мавжуд. Шундай артизан сувлардан бири Улуғнор туманини Балиқчилик 
хўжалиги МЧЖ ҳудудида артизиан суви чиқарилган. Бу сувни кимёвий 
таркиби хамда истемол қилишга яроқлилиги буйича қизиқдик, бу хақида 
туман СЭО ва ЖС булими санитария бактериология лабораториясида 
бактериологик курсаткичлари ва Жалакудук СЭО ва ЖС булими санитария 
гигиена булими лабораториясида сувнинг кимёвий таркиби, лаборатория 
тахлилидан утказилиб, берилган тахлил натижасига кўра, ушбу артезиан суви 
давлат стандарти 950-2011 Ичимлик суви талабларига жавоб беради ва 
истеъмол учун яроқлилиги туғрисида СЗО вп ЖС томонидан берилган. 
(маълумот нома Nс 62, 29, 02,2021 й) . Бу сувни наъмунасини Ўзбекистон 
Республикаси геология ва минерал ресурслар бўйича давлат қўмитасининг 
Гидрогеология институти кимё лабораториясига бериб текширтирилди. 
Олинган текшириш натижалари 1- жадвалда берилган. 
1-жадвал 
Улуғнор туманидаги артезиан сувини Уз Давлат стандарти 950-211 
буйича кимёвий анализ натижалари. 
№ 
Параметрлар номи 
талабнома бўйича 
Ўлчов 
бирлиги 
ЎзДСтанд. 
950:2011 
ЎзДСтанд 
ГОСТ. 
РЭН 
ФАКТ 

Нитрат ионии, ортиқ эмас мг/дм

50,0 
19 
23268,9 

Нитрит иони 
мг/дм
3
2,0 
0,1 
23268,8 

Гидрокарбонат иони 
мг/дм
3
207 
23268,3 

Карбонат-иони 
мг/дм
3


Сульфат-иони, ортиқ эмас 
мг/дм
3
400-500 
104 
23268,4 

Кальций иони 
мг/дм
3
12 
23268,5 

Магний иони 
мг/дм
3

23268,5 

Натрий ва калий ионлари 
мг/дм
3
136 
23268,6 

Хлорид иони, ортиқ эмас 
мг/дм
3
250 
30 
23268,17 
10 Умумий минералланиши,
ортиқ эмас 
мг/дм
3
1000 
432 
0495:2010 
11 Водород кўрсаткичи рН 
pH 
6,0-9,0 
8,06 
0556:2012 
12 
Аммоний иони 
мг/дм
3
0,2 
0682:2015 
13 Умумий қаттиқлик, ортиқ 
эмас 
мг е/дм
3
0,8 
0591:2013 
14 
Карбонатли 
мг е/дм
3
3,4 


177 
Т
екш
ири
ш 
нат
ижа
лар
ига 
кўр
а 
арте
зиа
н 
сув
и 
ран
гсиз

хид
сиз, тиниқ, шаффоф, чучук сув. Сувда Na
+
, K
+
, Ca
+2
, Mg
+2
, Fe
+2
, каби 
катионлар 150 г/дм
3
ни ташкил килса, анион HCO
3
-
, SO
-2
4
, Cl
-
, NO
3
-
, NO
2
-
лар 
360 г/дм
3
ни ташкил килади. Сувнинг умумий каттиклиги 0,8 мг-экв/дм
3

Карбонатли каттиклиги 3,4 мг-экв/дм
3
, pH-8,06. Курук модда 0,431 г/дм
3

умумий минераллашиш 0.4 гр/дм
3
, лойкаланиш 0.03 мг/дм
3
ни ташкил 
қилади. 
Улуғнор туманидаги артезиан сувининг таркиби масс-спектрометрия 
усулида анализ килинганда унинг таркибида Li дан тортиб U гача булган 70 
дан ортик кимёвий элемент борлиги аникланди. Тажриба Узбекистон 
Республикаси гидрогеология ва минерал ресурслар буйича давлат 
қўмитасининг 
лабораториясида 
текширувдан 
ўтказилди. 
Текширув 
натижасида Li, B, Al, P, Ti, Cr, Mn, Fe, Co, Ni, Cu, Zn, Se, Br, Mo, Ag, Cd, J, 
W Pt, Au, Pb, U каби 70 дан ортик элементлар топилди. Улуғнор тумани 
артезиан сувини кимёвий таркибидаги элементларни, Жалақудук туманидаги 
Чашма сувидаги кимёвий элементларни бир-бири билан таққослаганда: Al, 
Cd, Zn, Cu, Ag, Sr, P, J, Br ларни микдори кўплиги Se, Fe, As, каби 
элементларнинг микдори эса камрок эканлиги аниқланди. 
Хулоса килиб шуни айтиш мумкинки Улуғнор туман артезиан сувини 
мутасадди ташкилотларнинг текшириш натижаларига кўра истеъмол учун 
яроқли хамда у сув макро ва микро элементларга бой булганлиги сабабли, 
ошқозон-ичак, турли ички касалликлар, айрим марказий нерв системаси 
касалликлари, эндемик буқоқ ва бошқа касалликларни олдини олиш ва 
даволашга ёрдам беради деган мақсад йўлида шифокорлар билан ҳамкорлик 
қилмоқдамиз. 
15 
Карбонатсиз 
мг е/дм
3

16 
Оксидловчилик 
мг/дм
3
0,5-10,0 
<0,5 
23268,12 
17 Силикат кислотаси 
мг/дм
3
50,0 
2,58 
18 
Водород сульфид 
мг/дм
3
12,50 
19 
Полифосфатлар 
мг/дм
3
0,05 
<0,05 
18309 
20 
Альюминий 
мг/дм
3
0,2(0,5) 
<0,05 
18165 
21 Кадмий 
мг/дм
3
0,01 
<0,001 
ИСО 5961, 
30178 
22 Рух 
мг/дм
3
5,0 
0,005 
18293,30178 
23 Мышьяк 
мг/дм
3
2,0;1,5;0,5 
<0,001 
23268,14 
24 Мис 
мг/дм
3
1,0 
<0,005 
30/78 
25 Селен ортиқ эмас 
мг/дм
3
0,05 
0,002 
19413 
26 Кумуш 
мг/дм
3
0,2 
<0,1 
23268,13 
27 Стронций 
мг/дм
3
25,0 
0,90 
23950 
29 Темир 
мг/дм
3
10,0 
<0,05 
23268.11-78 
30 Қўрғошин 
мг/дм
3
0,1 
0,02 
18293,30178 
31 Йод 
мг/дм
3
5,0 
<0,05 
23268.16-78 
32 Фтор 
мг/дм
3
15,0;10,0;1,5 
0,18 
23268,18 
33 Бром 
мг/дм
3
25,0 
0,064 
23268,15 


178 

Download 5,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   271




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish