Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги якубов Кутфидин Аслиевич, Мирзаев Абдиалим Боймуродович,Бўриев


Ишончлиликнинг асосий кўрсатгичлари



Download 3,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/103
Sana24.04.2022
Hajmi3,93 Mb.
#578223
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   103
Bog'liq
suv taminoti va kanalizatsiya tizimlari ishini tashkil etish va ulardan fojdalanish

Ишончлиликнинг асосий кўрсатгичлари 
Кўрсатгич 
Белгиланиши 
Ёзуви 
Бузилишсиз ишлаш эҳтимоллиги 
P(t)
P
(1000ч)
 ³ 
0,9 
Бузилишгача ўртача ишлаш даври
T
1
T
1
=
1000 
с
Бузилишлар жадаллиги 
l(t)
l
(100ч)
 < 
0,05
 1/с
Бузилишлар оқими кўрсатгичи 
w(t)
w
(100ч)
 < 
0,04
 1/с
Бузилишгача ишлаш даври
T
0
T
0
 = 
100 
с
Ишлаш давомийлиги
t
o.y.
t
o.y.
 < 
1000 
с
Тикланиш эҳтимолиги 
F(t
в
)
F(1,0 ч) ³ 
0,9 
Тикланишга сарфланган ўртача вақт 

1,0
 с
 
Бузилишсиз ишлаш эҳтимоллиги
P(t)
– бу маълум фойдаланиш 
шароитларида ва белгиланган иш давомийлиги чегараларида бузилишнинг 
содир бўлмаслик эҳтимоллигидир. Унинг қиймати тасодифий катталик бўлиб, 
унга жуда кўп омиллар таъсир этади (фойдаланиш шароитлари, бошқариш 
услуби, техник хизмат кўрсатиш ва жорий таъмирлаш сифати ва ҳ.к.), шунинг 
учун уни баҳолашда эҳтимоллик тушунчаси ишлатилади. Бузилмасдан ишлаш 
эҳтимоллиги 
R(L
) – маълум давр ёки тармоқ узунлиги (
L
) ичида бузилмасдан 
ишлаган унсурлар (ҳодисалар) сонининг умумий унсурлар (ҳодисалар) сонига 
нисбати билан аниқланади:
0
0
N
)
L
(
m
N
)
L
(
R




(1.1) 
бу ерда: N
о
– кузатувга олинган унсурлар сони, дона; 

m(
L
) – кузатув даври (
L
масофаси) ичида бузилган унсурлар сони, дона. 


33 
Бузилишгача ўртача ишлаш даври
(
Т
1
)
– 
объектнинг биринчи 
бузилишигача бўлган математик кутилиш. 
Бузилишлар жадаллигиl(t) –
(
тикланмайдиган унсурлар учун). Бузилишлар 
жадаллиги 

(L) бузилиш эҳтимоллиги зичлигининг бузилмасдан ишлаш 
эҳтимоллигига нисбати билан баҳоланади. 
)
l
(
R
)
L
(
f
)
L
(



(1.2) 
бу ерда: 

(L) – бузилиш содир бўлиши эҳтимоллигининг шартли зичлиги, 
бузилиш

унсур минг км; 
f(L) – бузилиш эҳтимоллиги зичлиги, 1/минг км; 
R(L) – бузилмасдан ишлаш эҳтимоллиги. 
Бузилиш жадаллиги синов натижалари бўйича қуйидагича аниқланади
L
)
L
(
N
)
L
L
(
N
)
L
(
N
)
L
(







(1.3) 
бу ерда: N(L), N(Lқ

L)- мос равишда (L) ва (Lқ

L) масофалардаги техник 
соз унсурлар сони;

L – оралиқ қиймати, минг км. 
Бузилишлар оқими кўрсатгичи
w(t) – 
(тикланадиган унсурлар учун). Вақт 
бирлигида унсурлар бузилишларининг ўртача миқдори бузилишлар оқимининг 
кўрсатгичи деб аталади: 
L
N
)
L
(
m
)
L
(
0




(1.4) 
бу ерда: 

(L)- бузилишлар оқимининг кўрсатгичи, бузилиш/унсур минг 
км; 
N
0
– кузатувдаги унсурлар сони; 
m(L) – вақт бирлиги давомида бузилган унсурлар сони. 
Бошқача айтганда 

(L) – бузилишлар содир бўлиши эҳтимоллигининг 
худди шу вақт учун аниқланган зичлигидир: 





1
k
k
)
L
(
f
)
L
(
,
(1.5) 
бу ерда: f
k
(L) – k - бузилишлар содир бўлиши эҳтимоллигининг зичлиги. 


34 
Бузилишгача ишлаш даври
Т
0
– объектнинг бузилишигача ишлаш даврини 
бузилишларни математик кутилиши нисбатига айтилади. 
Ишлаш 
давомийлиги 
(наработка)
t
о.у.
– 
берилган 
эксплуатация 
шароитларида техник хужжатларда белгиланган бузилишлар пайдо бўлгунча 
ишлаш давомийлиги
Тикланиш эҳтимолиги
Р(t
в
)
– объектнинг ишлаш қобилиятининг 
тикланиш даври қўйилган вақтдан ошмаслик эҳтимоллиги. 
Тикланишга сарфланган ўртача вақт
– ишлаш қобилиятини 
тикланишининг математик кутилиши. 
Эҳтимолий жараёнлар
кўпгина ўзгарувчан омиллар таъсирида вужудга 
келади ва уларнинг миқдорлари кўпинча номаълум бўлади. Шунинг учун 
эҳтимолий жараёнларнинг натижалари ҳар хил сон миқдорларига эга булиб, 
тасодифий катталиклар
деб аталади.
Ишончлилик кўрсатгичлари баҳоланишида бир хил турдаги N
о
та 
объект(унсур)ларни синови уларда бузилиш пайдо бўлгунча олиб борилади. 
Бузилиш 
пайдо 
бўлган 
объектлар 
таъмирланмайди 
ва
алмаштирилмайди.Ишончлилик қуйидаги кўрсатгичлар билан баҳоланади: 
Бузилишсиз ишлаш эҳтимолигиР(t)
- кўрсатилган 
t
муддат ичида берилган 
эксплуатация шароитлари учун бузилишлар рўй бермаслик эҳтимоли, яъни 
  

t
T
P
t
P


, (1.6) 
Бу ерда 
t
– бузилишсиз ишлаш эҳтимоли аниқланаётган давр; 
Т
-объект(унсур)нинг биринчи бузилишгача ишлаш даври. 
Юқорида келтирилган
Р(t)
ни ишончлилик функцияси ёки бизилишсиз 
ишлаш коэффициенти деб номлашади.Бузилишлар бўйича статистик кузатув 
маълумотлари асосида бузилишларсиз ишлашини баҳоланиши қўйидаги 
формула билан аниқланади: 


35 
 
o
t
o
N
n
N
t
P


, (1.7) 
где 
o
N
- синовдаги бир хил турдагиN
о
та объект(унсур)ларни сони; 
t
n
-

Download 3,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish