Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги якубов Кутфидин Аслиевич, Мирзаев Абдиалим Боймуродович,Бўриев


Оқизиш тармоқларида оқовалар сарфини ўлчаш



Download 3,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet71/103
Sana24.04.2022
Hajmi3,93 Mb.
#578223
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   103
Bog'liq
suv taminoti va kanalizatsiya tizimlari ishini tashkil etish va ulardan fojdalanish

Оқизиш тармоқларида оқовалар сарфини ўлчаш.
Оқова оқими сарфини 
бир неча усул ёрдамида аниқлаш мумкин. Шулардан оқим чуқурлиги ва 
тезлигини ўлчашга асосланган, ВНИИ ВОДГЕО [28] томонидан ишлаб 
чиқилган ўлчаш услуби энг яхши аниқлик беради. Бу услуб ёрдамида зарурий 
аниқлик олиш учун оқим барқарор, сокин ва текис ҳаракатли бўлиши керак. 
Коллекторнинг минимал диаметри 0,2 м, тўлиш даражаси 


0,1 
d.Оқовалар сарфи канал учун ишлаб чиқилган қувурнинг гидравлик тавсифи 
асосида аниқланади.Оқимнинг текис ва барқарор ҳаракати қуйидаги тенглама 
билан ифодаланади:
 
Q= A*ω*R
0.67
(5.1) 
Бу ерда
А
- канал кесими учун коэффициент;
ω – жонли кесимнинг юзаси; 
R
- гидравлик радиус. 
Коэффициент А тажрибавий йўл билан сарф билан тўлиш даражасига 
боғлиқ ҳолда аниқланади, яъни: 
A = Q
/
R
0.67
( 5.2) 
Бир неча ўлчашларда аниқланган А нинг ўртача арифметик қиймати 
ишлатилади. Ўлчов ўтказиладиган кесим тўғри чизиқли участкада, ундан 
олдин бурилиш, ён томондан қўшилиш ёки сатҳ ўзгариш жойлари камида (40-
50)
h
, ундан кейин эса (10-12)
h
масофада жойлашган бўлиши керак. Ўлчов 
қирқимида сув сатҳини ўзгартириши мумкин бўлган тўсиқ, дўнглик, детал ва 
бошқа жисмлар бўлмаслиги керак. Сатҳни даврий ўлчаш учун оддий ўлчов 
рейкаси ишлатилади. Мунтазам ўлчашлар учун ЭИУ-2 русумли, пневмометрик 
ёки ультратовушли сатҳ ўлчагичлари ишлатилиши мумкин. Бу асбобларнинг 
сезгичи қудуқнинг ичида жойлашган бўлиб улардан сигнали ўзиёзар асбобига 
узатилади.
Оқимнинг ҳаракат тезлиги гидрометрик пирпирак, электрмагнит ўлчагич 
ёки оддий пўкакни оқиздириш йўли ёрдамида ҳам ўлчанади.Гидрометрик 
пирпирак эни 0,5 м дан ортиқ бўлган каналларда тезилкни ўлчаш учун 
ишлатилади. Пирпиракни ҳар 25 марта айланишида чироқчаси бир марта ёниб 


142 
учади. Вақт бирлиги ичида ёниб учишлар сони қараб махсус жадвалдан оқим 
тезлиги аниқланади. Штангага ўрнатилган ГР-99 русумли пирпирак 
ишлатилади. 
Пўкак оқизиш йўли билан тезлик (
v
к
)ни ўлчаш услуби маълум 
масофа(
L
)да жойлашган икки қудуқ орасида пўкакни оқиб ўтиш вақти (
Т

билан аниқланади. Яъни окимнинг максимал тезлиги: 
v
к
 = L/T
(5.3) 
оқимнинг ўртача тезлиги: 
v
max
 = 0,88* v
к
(5.4) Оқимнинг ҳажмий сарфи тезликнинг жонли қирқим 
юзаси кўпайтмасидан топилади: 
 Q = v
max
 * ω
(5.5) 
Оқимнинг ўртача ва максимал тезликлари нисбати тўлиш даражаси 
h/d

0,5 да 
қуйидаги боғланиш мавжуд [8] 
(5.6) 
Бу ерда v
max
- оқимнинг максималя тезлиги;
a – 
h/d
нисбат;
m=1/3√λ

λ
- қувурнинг ишқаланиш коэффициенти. 
Тўлиш даражаси 0,5 <
 h/d

1 бўлганда оқимнинг ўртача тезлигининг максималга 
нисбати ГОСТ 8.361-79 бўйича 
λ
боғлиқ ҳолда аниқланади: 
λ
0,01 0,02 0,03 0,04 0,05 0,06
v
 
0,875 0,84 0,80 0,77 0,74 0,713
Тўлиш даражаси
h/d
< 0,5 да максимал тезлик оқимнинг сиртига яқин жойда,
h/d

0,5 - эса оқимнинг марказида ўлчанади. 
Оқизиш тармоқларини кўрикдан ўтказишда, режавий ва авария тозалаш 
пайтларида аниқланган носозликлар зудлик билан бартараф қилиниши керак. 
Тармоқларни таъмирлаш ишлари жорий ва капитал турларга бўлинади. 
Тармоқни меъёрда ишлашига салбий таъсир кўрсатадиган кичик носозликлар, 
яъни қудуқ қопқоқлари ва чегаларни алмаштириш, қудуқларда ҳосил бўлган 
,
1
2
1
1
2
1
7
3
1
1
2
1
6
2
1
2
2
max
ср





















 






m
a
a
a
a
a
h


143 
тирқишларни шуваш, қудуқ оғзини қайта қуриш, шибер ва зулфинларни 
таъмирлаш каби ишлар 
жорий таъмирлаш
ишларига киради. 
Қувур ва қудуқларни атрофидаги тупроқнинг чўкиши натижасида 
чўкишлари, қувур ва қудуқ уланишларининг бузилишлари, тармоқни маълум 
тозалаш усулаллари билан тозалаб бўлмаган пайтларда очиш ишлари, 
қувурларни қайта ётқизиш, қўшимча кузатиш қудуқлари ва уланиш 
камераларини ўрнатиш ишлари 
капитал таъмирлаш
ишлари тоифасига киради. 
Оқова сувларнинг нотекис оқиб келиши, таркибида чўкмага тушадиган 
оғир заррачалар ва йирик жисмлар мавжудлиги тармоқда тиқилишлар рўй 
бериш эътимоли туғилади. Буни олдини олиш мақсадида тармоқларда 
профилактик тозалаш ишларини олиб бориш лозим. Одат тармоқнинг айрим 
участкаларида, гидравлик ноқулай жойларда, бунга эҳтиёж булади. 
Профилактик тозалаш ишлари гидродинамик, гидравлик ва механик усуллар 
билан амалга оширилади. Оқоваларни оқизиш тармоқларини механик 
тозалашда икки қудуқ орасида трос билан махсус тозалагич тортилиб қувур 
ичидаги жисмларни суриш йўли билан чиқариб олинади (5.2-расм). 

Download 3,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish