Њзбекистон республикаси олий ва њрта махсус таълим вазирлиги



Download 1,83 Mb.
bet11/47
Sana02.03.2023
Hajmi1,83 Mb.
#915841
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   47
Bog'liq
«КОМПЬЮТЕР ГРАФИКАСИ

Адабиётлар:



  1. Евдокимов В.В. и другие. Экономическая информатика. Учебник для вузов. СПб. Питер. 1997

  2. Полякова Т.М. Графические средства в экономических информационных системах. Москва: МЭСИ. 1996, 70с.

  3. Программа Power Point. Руководство пользователя для Windows. Москва: Visioneer. 1997

  4. Роджерс Д. Основы машинной графики. Москва. Мир. 1996, 503с.

  5. Фоли Дж. Вэн Дэм А. Основы интерактивной машинной графики. Перевод с англ. Москва. 1995, 385с.

Хирн Д., Беркер М. Микрокомпьютерная графика. Перевод с англ. Москва. 1996, 246с.
Мавзу 3. Компьютер графикаси операцион тизимлари.


  1. Компьютер графикаси операцион тизимлари хакида умумий маълумотлар ва уларнинг таснифи.

  2. Компьютер графикаси операцион тизимлари тузилиши ва таркибига куйиладиган асосий талаблар.

  3. MS DOS операцион тизими мухитида компьютер графикаси.

  4. Microsoft Windows мухитида компьютер графикаси.




  1. График кобик - бошка дастур ёки аппарат воситалари устига курилган усткурма дастур.

  2. Paintbrush тахрирлагичи - бу рангли бир ойнали график тахрирлагич булиб, турлича мураккабликдаги рангли расмларни яратиш имконини беради.



Компьютер графикаси операцион тизимлари хакида умумий маълумотлар ва уларнинг таснифи.
Операцион тизим деганда ЭХМ ресурсларини бошкариш, амалий дастурларни ишга тушириш ва уларни ташки курилмалар ва бошка дастурлар билан хамкорликда ишлашини таъминлаш хамда фойдаланувчини компьютер билан мулокатини таъминлашни амалга оширувчи дастурий воситалар мажмуи тушунилади. Бунда ресурс деганда ЭХМнинг таркибий кисмлари - микропроцессор, тезкор ёки ташки хотира, ташки курилмалар, дастурлар, улар томонидан бериладиган имкониятларни тушуниш керак. Харбир компьютер операцион тизим билан таъминланиб, у машина уланганда хар доим юкланади. У фойдаланувчи учун хисоблаш тизими билан кулай мулокот (интерфейс) усулини таъминлайди. Бунда дастур ва фойдаланувчи интерфейси булиши мумкин.
Дастур интерфейси - курилмалар ва дастурларни хисоблаш машинасида биргаликда ишлашини таъминловчи воситалар матмуидир.
Фойдаланувчи интерфейси - фойдаланувчини дастур ёки ЭХМ билан биргаликда ишлаш дастурий ва аппарат воситалари дир.
Компьютер графикаси операцион тизими куп масалали, куп дарчали, фойдаланувчининг график интерфейсли тизимли мухитдир. У MS DOS операцион тизими устидан курилган график кобик булиб, одатда MS DOS дан ишга туширилади.
Купчилик операцион тизимлар аввалги камчиликларни тузатиш ва янги имкониятларни кушиш оркали узгартирилади ва такомиллаштирилади. Ворпсликни саклаб колиш максадида операцион тизимнинг янги турланиши кайтадан номланмасдан версия номини олади. Операцион тизим версиялари одатда 6.00, 7.00, 3.1, 2.1, 3.5 ва шунга ухшаш унли каср куринишида белгиланади. Бунда нуктагача булган соннинг ортиши операцион тизимга жиддий узгаришлар киритилишидан, бироз узгартиришлар (масалан, факат хаторларни тугрилаш) киритилганини акс эттиради. Версиянинг асосий ракам сони канча катта булса тизим хам шунча куп имкониятларга эга булади.
Операцион тизимлар куйидагича таснифланади:

  • бир вактда ишлайдиган фойдаланувчилар сонига кура: бир фойдаланилувчилик, куп фойдаланилувчилик;

  • тизим бошкарувида бир вакта бажарилидаган жараёнлар сони буйича: бир масалали ва куп масалали;

  • операцион тизим кодининг хоналилиги буйича: 8 хоналик, 16 хоналик, 32 хоналик ва 64 хоналик;

  • интерфейс турига кура: буйрукли (матнли) ва объектга мулжалланган (графикли);

  • фойдаланувчининг ЭХМга кира олиш турига кура: пакетли ишлаш, вактни булиниши ва реал вакт.

  • ресурслардан фойдаланиш турига кура: тармокли ва локал.

Хозирги вактда куйидаги операцион тизимлар тенг таркалган:
1.Microsoft фирмасининг дискли операцион тизими (MS DOS), у 1981 йилда IBM PC компьютерининг пайдо булиши билан яратилган. Операцион тизимнинг бу оиласи бирмасалали булиб, куйидаги узига хос хусусиятларга эга.

  • ЭХМ билан мулокот фойдаланувчи томонидан киритиладиган буйруклар ёрдамида амалга оширилади;

  • тизимнинг модуллиги, тизимни бошка ЭХМларга утказилишини осонлаштиради;

  • тезкор хотиранинг нисбатни кичик хажми (640 Кбайтгача) билан ишлаш.

DOS операцион тизимининг мухим камчилиги рухсатсиз киришдан химоя килиш воситаларининг йуклигидир.
2.OS/2 операцион тизим оиласи 1987 йил шахсий компьютерларнинг янги PS/2, АТ оилаларини яратилиши муносабати билан IBM фирмаси томонидан ишлаб чикилган.
OS/2 куп масалали иккинчи авлод операцион тизимидир. У 32 хонали, графикли, куп масалали IBM PC билан мослаштирилган операцион тизимдир. Бу тизим бирнеча амалий дастурларни параллел ишлашини ва айтни пайтда, бир дастурни иккинчисидан хамда операцион тизимни унда ишлаётган дастурдан химояслашни ташкил килиш имкониятларини беради. OS/2 операцион тизим DOS тизими билан мослаштирилган булгани учун маълумотлардан DOSда хам, OS/2да хам хечкандай узгартиришларсиз фойдаланиш имкониятини беради.
OS/2ни бирнеча узгартирилган вариантлари мавжуд: OS/2 Warp 3.0; OS/2 Warp Connect; OS/2 Warp Server/
OS/2нинг, асосий камчилиги- иловаларнинг камлиги, MS DOS еки WINDOWSга караганда бу тизимни камрок оммобопликка олиб келган.
3.UNIX оиласига мансуб операцион тизим-32 хонали, куп масалали.Бу оиланинг энг кучли томони шундаки, биргина тизимнинг узи турли хил компьютерларда- суперкомпьютердан то шахсий компьютергача фойдаланилади.
DOS ва WINDOWS учун яратилган купгина амалий дастур иловалари UNIXда хам фойдаланилиши мумкин.
4.Реал вакт операцион тизим оиласи тизимнинг маълум кафолатланган таъсир вактида эга. Бу тизим асосан АСУТПда, узлуксиз ишлаб-чикариш ва жараенларда кулланилади. Реал вакт операцион тизимлари ичида кенг танилганлари- РТМХ, АМХ, ОС-9000 ва бошкалар булиб, DOS ва UNIX тизимлари билан мослаштирилган.
5.Windows оиласи операцион тизими Microsoft фирмаси томонидан ишлаб чикилган булиб, куп масалали, кулай график интерфейси билан таъминланган. Бу тизим хакида куйида туларок баён килинади.



Download 1,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish