Клиник кўриниши
.
Янги туғилганлик даврида СЧЙИнинг энг кўп учрайдиган нозологик
шакли пиелонефритдир. Пиелонефрит – буйракнинг микроб-яллиғланиш
касаллиги бўлиб, патологик жараѐннинг тубулоинтерстициал тўқимада
бирламчи
жойлашиши
ва
косача-жом
тизимнинг
шикастланиши
ҳисобланади.
Пиелонефритнинг
клиник
кўринишида
қуйидаги
синдромлар
ажратилади. Интоксикация синдроми инфицирланишнинг гематоген йўлига
хос. Болалар суст эмади, ҳатто овқатлантиришдан тўлиқ бош тортгунгача, ,
қусишади, қайт қилиш, суюқ нажас пайдо бўлади, бу тана вазни
йўқотилишига ва электролитлар мувозанатининг издан чиқишига олиб
келади. Гипо– ѐки гипертермия, юқори қўзғалувчанлик қайд этилади.
Гепатомегалия, сариқлик, гемолитик камқонлик кузатилади.
Уриногенли пиелонефритининг клиник манзарасида уродинамика ва
маҳаллий симптомлар 1-ўринни эгаллайди. Болаларнинг ярмида сийиш
пайтида безовталик қайд этилади, бошқаларида сийишдан олдин йиғлаш,
юзнинг қизариши пайдо бўлади, бу дизурик издан чиқиш синдроми
эквиваленти деб ҳисобланади (А.В. Папаян, Н.Д. Савенкова, 1997).
Сийдик синдроми диагностик аҳамиятга эга бактерурия (1 мл да 100000
микроб организмлари), нейтрофил лейкоцитурия (кўриш майдонида 10–15;
Нечипоренко бўйича 1 мл да 2000 дан ортиқ), протеинурия 1 г/л гача ва
доимий бўлмаган микрогематурия билан тавсифланади.
Кучли ифодаланган бактериал жараѐнда қон томонидан камқонлик,
лейкоцитоз, чапга силжиш билан нейтрофилез, тезлашган ЭЧТ кузатилиши
мумкин.
Агар иккиламчи пиелонефрит белгилари бўлса, экскретор урография
бажариш учун асос мавжуд. Иккиламчи пиелонефрит деганда, туғма
495
нуқсонлар, сийдик тизими аъзоларининг ривожланиш нуқсонлари ирсий ѐки
орттирилган касалликлар ѐҳуд уродинамиканинг функционал бузилишлари
шароитида буйракларнинг интерстицийсида ва косача-жом тизимида юзага
келган микроб-яллиғланиш жараѐни тушунилади. Бундай пиелонефрит
обструктивдир. Дизметаболик бузилишлар, туғма ва орттирилган иммунитет
танқислиги ҳолатлари, эндокрин дисфункциялари шароитидаги буйрак
тўқимасидаги микроб-яллиғланиш жараѐни билан келган иккиламчи
пиелонефрит нообструктив ҳисобланади.
Даволаш
.
Ўткир даврда касалхонада инфузион детоксикация терапияси,
гомеостаз бузилишларини тузатиш ўтказилади. Асосий этиотроп терапия
бўлиб микробга қарши даволаш ҳисобанади, у қўзғатувчи сезувчанлиги ва
янги туғилган чақалоқ учун минимал токсиклик ҳисобга олинган ҳолда
ўтказилади. Шу мақсадда энг мос бўлганлари формуласига клавуланли
кислота (амоксиклав, аугментин, клавоцин, тикарциллин) ѐки сулбактам
(амфициллин + сулбактам, пиперациллин + тазобактам – тазоцин, уназин)
киритилган β-лактамазали пенициллинлар, 2-3-авлод цефалоспоринлар,
аминогликозидлар
(нетромицин,
амикин,
амикацин,
тобрамицин,
сизомицин),
макролидлар
(эритромицин
аскорбинат,
сизомицин)
ҳисобланади. Пиелонефритни даволашда антибактериал терапия курсининг
давомийлиги 10–14 кун. Сийдик ва қон текширувларининг меъѐрлашиши
бўлмаса, ажратиб олинган флора сезгирлигини ҳисобга олган ҳолда
антибактериал терапияни давом эттириш тавсия этилади.
Янги туғилган чақалоқларда налидиксали кислота ва нитрофуранлар
ацидоз хавфи, ликвор босими ошиши сабабли эҳтиѐткорлик билан
қўлланилади.
Яллиғланиш жараѐни сусайиши билан антибактериал терапия
бошланганидан 5 кун ўтгач антиоксидант дорилар 2–3 ҳафталик курс билан
буюрилади (витамин Е – кунига 10 мг/кг, А витамини – кунига 1000 ЕД/кг).
496
Пиелонефритнинг оғир вариантида, узоқ муддатли ѐки такрорий кечишида ва
микстинфекцияларда
носпецифик
(эхинацея,
интерфероногенлар
–
циклоферон)
ва
специфик
(лизоцим,
интерферон
–
виферон)
иммунокоррекция қўлланилади. Иммуномодуляторларни тайинлаш юқумли–
яллиғланиш жараѐни сусайганда кўрсатилган.
Зарурат бўлганда кейинги антирецидив даволаш 4–6 ой давомида
антибактериал дориларнинг 1/3–1/4 ѐш дозасида амалга оширилади.
Do'stlaringiz bilan baham: |