Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент архитектура қурилиш институти



Download 10,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/145
Sana22.02.2022
Hajmi10,18 Mb.
#83925
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   145
Bog'liq
gidrotexnika inshootlari

 
3.3.2. Қувурли ростлагичлар 
Қувурли ростлагичлар гидромелиоратив тизимларда кенг тарқалган. 
Уларни кўпроқ хўжалик ва хўжалик ичидаги каналларга сув олувчи ҳамда 
димловчи, лойқа ювувчи ва бошқа турдаги иншоотлар сифатида ҳам қўллаш 
мумкин. Қувурли ростлагичлар қуйидаги холларда қўлланилади: 1) 
каналлардаги сув чуқурлиги унча катта бўлмаса, унда заводда ишлаб чиқилган -
қувурларни ишлатиш мумкин бўлса; 2) каналлар устидан йўл ўтганда; 3) 
каналлар чуқур қазилиб ўтказиладиган жойлардан ўтганда; 4) иншоот сув 
тақсимловчи тугунларида ростловчи иншоотлар сони учтадан ортиқ бўлса, бу 
ҳолда очиқ ростлагичларни жойлаштириш имконияти қийинлашганда. 
Гидравлик режими бўйича қувурли ростлагичлар босимли ва босимсиз 


75 
бўлади. Босимли режимда ишлайдиган-қувурли ростлагичлар димловчи, сув 
ташловчи ва лойқа ювувчи иншоотларда кам қўлланилади, чунки сувдаги 
сузиндиларни пастки бъефга ўтказиб юбориш қийинлашади. Босимсиз режимда 
ишлайдиган ростлагичлар бъефдаги сув сатҳлари орасидаги фарқ кам миқдорда 
бўлганида қўлланилади. Босимли режимдаги қувурлар тўлиқ кесим билан 
ишлайди ва унда сув сатҳлари орасидаги фарқ жуда катта миқдорда бўлиши 
керак. Босимли режимда ишлайдиган-қувурлар ўлчамлари босимсиз 
режимдагига нисбатан кичик бўлади. Шу билан бирга юқорида келтирилган 
икки режимдан (босимсиз, босимли) режимдан ташқари қувурли конструк-
циялар ярим босимли режимда ҳам ишлаши мумкин. Гидромелиоратив 
тизимлардаги иншоотларда ярим босимли режимда ишлайдиган қувурли 
конструкцияларни куллаш тавсия этилмайди. Қувурли иншоот конструкцияси 
3.22 - расмда кўрсатилган. 
Қувурли иншоотларни ғишт, тош, ёғоч, бетон ва темир-бетондан қуриш 
мумкин. Қувурларнинг кўндаланг кесим юзлари доира, тўғри бурчакли ёки 
бошқа шаклда бўлиши мумкин (3.23 - расм). Сув сарфини ўтказишига кўра, 
улар бир ёки кўп кўзли қилиб барпо этилади. 
Қувурли ростлагичларни асосий учта қисмга бўлиш мумкин: 
1) юқори туташтирувчи қисм - унга понур, кириш каллаги ва унда 
ўрнатилган ясси затвор киради; 
2) ўрта қисмга бир ёки бир нечта темир-бетонли қувур ва йўл ўрнатилади; 
3) пастки туташтирувчи қисм таркибига пастки бъефдаги кириш каллаги, 
сув урилма, энергия сундиргичлар, рисберма киради. 


76 
3.22 - расм. Қувурли иншоот: 
1-кириш каллаги; 2--қувур; 3-фильтрацияга қарши диафрагма; 4-лойли грунт; 5-чиқиш
каллаги; 6-сув қудуғи. 
 
3.23 - расм. Қувур кўндаланг кесим юзлари. 
Қувурли иншоотлар кириш каллаги кўпинча гравитацион девор шаклида 
барпо этилади. Унда ясси затворлар учун пазлар жойлаштирилади. Пастки 
бъефда чиқиш каллаги ҳам кириш каллаги конструкциясига ўхшашдир. У ҳам 
гравитацион девордан иборат бўлиб, лекин унда затворлар учун пазлар 
жойлаштирилмаганлиги сабабли, унинг юқори қисми кенглиги кичик қабул 
қилинади. Кириш ва чиқиш каллаклари шунғувчи девор конструкциясига эга. 
Энергия сундиргич чиқиш каллагига туташ жойлаштирилади, кўпинча 
сув урилма қудуқ қўлланилади. Кириш ва чиқиш каллаклари қувур билан 
бирлашган жойларини деформация чоклари билан ажратилади. Кириш каллаги 
қувур билан диафрагма ёрдамида бирлаштирилади. 


77 
Иншоотнинг ўрта қисмига жойлашган қувур узунлиги қатнов йўли 
кенглиги билан аниқланади. Йўл кенглиги қишлоқ хўжалик машиналарининг 
харакатидан келиб чиққан ҳолда 7 м дан кам қабул қилинмайди. Қувурлар 
шағал, қум аралашмаси ёки бетон тушама устига ўрнатилади. 
Қувур ташқи юзасининг (узунлиги бўйича) грунт билан туташувида 
фильтрация оқими кучайиши кўпаяди ва бу ўз навбатида фильтрация 
деформацияларини содир бўлишига олиб келади. Уларни йўқотиш мақсадида 
қувур диаметри буйлаб бетонли, темир - бетонли ва сув ўтказмайдиган грунтли 
диафрагмалар ўрнатилади. 

Download 10,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   145




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish