Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент архитектура қурилиш институти


Фильтрация деформациялари турлари



Download 10,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet115/145
Sana22.02.2022
Hajmi10,18 Mb.
#83925
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   145
Bog'liq
gidrotexnika inshootlari

 Фильтрация деформациялари турлари. Қоямас грунтларда 
фильтрация деформацияларининг тўртта тури учрайди: суффозия, контактли 
ювиб кетилиш, фильтрацияли бўртиб чиқиш, контактли туртиб (бўртиб) чиқиш. 
Деформациянинг у ёки бу турининг пайдо бўлиши филтрация оқими 
параметрларидан бири босимнинг гидравлик градиенти ва грунтнинг 
механикавий тавсифлари– зарралар диаметри, ҳажмий оғирлик, ножинслилик 
коэффициенти, тишлашишлар билан баҳоланади. Йўл қўйилмайдиган 
фильтрация пайдо бўлиши имкониятини баҳолаш ҳар бир деформация тури 
учун ўз кўрсаткичлари бўйича ўтказилади.


263 
Суффозия. Суффозия иккита механикавий ва кимёвий суффозия 
турларига бўлинади Механикавий суффозия фильтрация оқими туфайли 
грунтнинг майда зарраларини грунт массивидаги йирикроқ ғовакликлар орқали 
ҳаракатланиб ўтишдир. Бундай суффозия агар грунт зарралари ичида 
ҳаракатланса ички, майда зарралар филтрация оқими билан грунт массивидан 
чиқариб юборилса ташқи бўлиши мумкин. Кимёвий суффозия сувда эрийдиган 
тузларни грунтда эриши ва уларни фильтрация оқими орқали чиқариб 
юбориши билан тавсифланади. Келгусида фақат механикавий суффозия кўриб 
ўтилади ва уни қисқартириб суффозия деб юритилади. 
Суффозия қуйидаги ҳолларда рўй бермайди: босимнинг кичик 
градиентларида, боғланган грунтларда ва ножинслилик коэффициенти 
20
...
10


бўлганда грунтларда (6.16 - расм). Минимал (бузувчи) 
c
буз
J
градиенти 
ва замин грунтини суффозияга қарши мустаҳкамлигини таъминлайдиган 

коэффициентининг боғлиқлик эгри чизиғи йўл қўйиладиган 
c
к
й
J
.
градиентлар 
захира коэффициенти киритиш билан чегаравий бузувчи градиентлардан кичик 
қабул қилинади. 6.17 - расмда йўл қўйиладиган градиентлар қийматлари эгри 
чизиқдан пастда жойлашган тўғри (узуқ-узуқ) чизиқ кўринишида тавсифланган. 
 
6.16 - расм. 
( )

f
J
с
буз
=
боғланиш 6.17 - расм. Бўртиб чиқиш ҳисобий
графиги. схемаси. 

Download 10,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   145




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish