Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент давлат иқтисодиёт университети ж. Ж. Жалолов, И. А. Ахмедов, С. Н. Абдураҳимов


Технология — ишлаб чиқариш омили, иқтисодий назарияда технологик жиҳатдан кўлланиладиган билимлар мажмуи. Технологияларнинг халкаро узатилиши



Download 1,85 Mb.
bet84/93
Sana21.02.2022
Hajmi1,85 Mb.
#42651
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   93
Bog'liq
Jalolov J. J. Tashqi iqtisodiy faoliyat asoslari

Технология — ишлаб чиқариш омили, иқтисодий назарияда технологик жиҳатдан кўлланиладиган билимлар мажмуи.
Технологияларнинг халкаро узатилиши— илмий-техник ютуқларни давлатлараро олиб ўтказиш; тижорат асосида бепул амалга оширадилар.
Тижoрaт сири – кoрxoнa, ишлaб чиқaриш вa сaвдo-сoтиқнинг бевoситa иштирoкчилaригaгинa мaълум бўлгaн вa бoшқaлaргa эълoн қилинмaйдигaн мaълумoтлaр.
Тижорат банклари — қўиилмалар (депозитлар) шаклидаги пул капиталлари ва жамғармалар ҳисобига барча тармоқ корхоналари учун универсал банк ҳаракатларини амалга оширувчи кредит муассасаси. Тижорат банки кредит тазимининг етакчи бўғинидир. Унинг ҳаракатларида ишлаб чиқариш ва савдо корхоналарини кредитлаш асосий ўринни эгаллайди. Банк, шунингдек, комиссион муомалаларни ҳам олиб боради.
Товар — бозорда олди-сотди оркали айирбошланадиган меҳнат маҳсули. Товар шундай маҳсулотки, у ўзини ишлаб чиқарувчиларини эмас, балки бошқаларнинг талаб, эҳтаёжини қондириш учун яраталади. Товар моддий шаклдаги махсулот бўлиши шарт эмас, хизматлар, интеллектуал мулк, меҳнат ҳам товар шаклига киради.
Товар биржаси — бир ёки бир неча хил товар билан улгуржи савдо-сотиқни амалга оширувчи тижорат корхонаси, бозор иқтисоди инфратузилмасининг ажралмас қисми. Товар биржаси хўжалик субъектлари ўртасидаги олди-сотди алоқаларини юргизади. Аксарият хом ашё ва қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини сотиш билан шуғулланади. Товар биржаси икки турга бўлинади: очиқ биржа ва ёпиқ биржа.
Товар маркаси — технологияларни ҳуқуқий ҳимоя қилиш шаклларидан бири, маҳсулотда жойлаштириладиган сурат, график тасвир, фирма асосчиси (эгаси)нинг номи ва ҳоказолардан иборат бўлади.
Трансферт — эвазига товарларнинг бевосита олиниши юз бермайдиган тўловлар; агентлар ўртасидаги иқтисодий операциялар ёки агентдан бошқасига ҳеч қандай қоплашсиз ижтимоий тўловларнинг тури.
Трaнсферт – чет эл вaлютaси ёки oлтинни бир мaмлaкaтдaн бoшқaсигa ўткaзиш; нoми ёзилгaн қиммaтбaҳo қoғoзлaргa эгaлик ҳуқуқини бoшқa бирoвгa бериш.

Download 1,85 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish