Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


Руссияда биринчи марта Москва тиббий мактаби пайдо бўлди



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

 
Руссияда биринчи марта Москва тиббий мактаби пайдо бўлди
. Дастлаб 
«даволаш иши» мактабида хорижий шифокорлар дарс беришди. 
Москва тиббий мактаби ташкил топган кундан бошлаб икки муста-кил - 
даволаш ва шикастбандлик бўлимлари ташкил қилинди. Ярадор-ларни ва 
касалларни даволаш билан банд бўлган даволовчилардан фарқли равишда, 
шикастбандлар фақат суяклари шикастланган беморларга ёрдам бериш билан 
чекланиб колганлар. Улар шу сохада шубхасиз мутахассис эдилар. 
Шикастбандлик иши халк табобатида катта тарихга эга бўлиб, XVII асрда рус 
жаррохлигида мухим сохага айланди. Шунинг учун хам 
П.Петров
ва унинг 
яқин 
шоғирдлари Россияда травматология ва ортопедиянинг асосчилари 
хисобланадилар.


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 

Профессор Буш 
рус жаррохлигининг ривожланишига катта хисса кўшган. 
У биринчи бўлиб рус тилида дарс ўта бошлади, биринчи рус жаррохлик 
дарслигини езди ва клиникасини ташкил килди. 
И.Ф.Бушнинг«Жаррохликдан дарс беришга оид қўлланмаси» 1808 йили чоп 
этилди. 
И.Ф-Буш «Синишлар, суякларнинг чиқиши, мухим боғламлар ва 
машиналар хакида»ги қўлланмасида бу масалаларга марказий ўрин ажратади. 
И.Ф.Бушнинг қўлланмаси 1807-1833 йилларда 5 маротаба нашр қилинди. 
Бундан кўриниб турибдики, XIX аернинг дастлабки уч ўн йиллигада 
синиқларни даволаш унинг карашларига асосланган эди. 
И.Ф.Бушнинг энг иктидорли шоғирдларидан бири И.В.Буяльский бўлган. У 
уддабурон, янгилик яратувчи жаррох.эди. И.В.Буяльский кўпгина янги 
операцияларни жорий этди ва оёқ-қўлларнинг синиши ва чиқишида крахмал 
боғлам ишлатди. 
Россияда 1806 йилда Голицин шифохонасида «Шикастбандлик фанининг 
мукаддимаси» чоп этилди ва фаннинг бир бўлими сифатида намоён бўлди. 
Е.О.Мухиннинг маблаги хисобидан чоп этган бу асар тасодифан пайдо 
бўлмаган. Анча илгари 1791 йилида Е.О.Мухин Елизаветоград тиббий 
мактабида «Суяклар, чиқишлар, синишлар ва доривор боғламлар» хакида 
маъруза ўкиган. Бундан ташқари, бу китоб-да ўзининг синиқларни 
даволашдаги 20 йиллик тажрибасини хам инобатга олган. Унинг «Мухим ёки 
жаррохлик қисми» деб номланган китоби махсус чиқиш ва синишларга 
багишланган. Синишларни даволашни Е.О.Мухин «инсоннинг шифобахш 
кучлари» билан шифо-корлик санъатининг бирлиги деб хисоблайди. 

Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish