Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
61 
ўралади. Кегайни кириш ва чиқиш жойлари аниқланади ва 1% новокаин (10-15 
мл дан хар томонга) эритмаси билан махаллий оғриқсизлан-тирилади. 
Аввалига тери анестезия қилинади, кейин юмшоқ тўқималар ва охирида долган 
анестетик суяк пўстлоги остига юборилади. Жаррох. ёрдамчиси қўл ёки оёқни 
ушлаб туради, жарроҳ эса парма ёрдамида кегайни суякдан ўтказади. 
Жаррохлик муолажаси тугагач, кегайнинг теридан чиккан жойлари спиртли 
стерил салфетка ёрдамида беркитилиб, кегай атрофи клеол билан 
ёпиштирилади. Кегайга симметрик холда пўлат ярим халқа қотирилади ва 
кегай таранглаштирилади. Кегайнинг кўзғалишининг олдини олиш учун 
кегайни теридан чиққан жойига ЦИТО фиксатори қотирилади. 
С к е л е т т о р т м а д а юкни белгилаш. Оёқдан скелет мосламаси 
билан чўзишда оёқнинг умумий вазнини хисобга олиш керак бу тахминан 
гавда оғирлигининг 15% ёки 1/7 қисмини ташкил этади. Шунга тенг юкни сон 
суяги синганда осилади. Болдир суяклари синганда бу вазннинг ярмига тенг 
юк осилади, яъни тананинг 1/14 қисмига тўғри келади. Мавжуд кўрсатмалар 
борлигига қарамай, тортиш учун умумий окирлик танлашда (1/17 тана вазни, 
оёқнинг умумий вазнини инобатга олган холда оёқда 11,6 кг ва кулга 5 кг юк 
тўғри келади), тўпланган тажрибага кўра сон суяги синганда 6-12 кг, бол-
дирлар синганда 4-7 кг ва елка диафизи синганда 3-5 кг юк билан скелетдан 
чўзиш кифоядир. 
Синган суяк листал қисмидан юк билан тортганда (масалан, сон суяги 
синганда катта болдир суяги ғадир-будур дўмбоғидан) юк вазни анча ошади, 
шунингдек юк вазни (15-20 кг гача) эскирган чиқиш ёки синишларда ошади. 
Юк вазнини танлаганда куйидагиларни хисобга олиш шарт, яъни скелетдан 
чўзишда суякка таъсир этувчи юк вазни осилган юкдан хамиша кам бўлади, 
чунки бу холда у блок ва тортиш мосламасига боғлиқ.. Чунончи, скелетдан 
чўзиш пахта толасидан тайёрланган чизимча, пўлат сим ва бинтлар билан 
амалга оширилса, юк вазни 60% гача йўқотилади. Агар скелет тортма 
системасига шарикоподшипник блоки ва капрон иплари ишлатилса, унда 
вазннинг бор-йўғи 5% йўқотилади. 
Ишлатиладиган юк хажми микдори қуйидаги кўрсакичларга: а) суяк 
бўлакларининг узунасига силжиш даражасига; б) синиш муддатига; в) 
беморнинг ёши ва мушакларининг ривожланганлигига боғлиқ. 
Тавсия қилинадиган юк микдори катъий эмас, аммо ҳар бир аниқ, холатда 
скелетдан чўзишда индивидуал юк хажми белгиланади. Кекса одамларга, 
болаларга ва мушаклари суст беморларга скелетдан чўзишда ўртача хисобланган 
юкнинг ярим миқдори ишлатилади. Мускулатураси бақувват ва кучли тараққкий 
этган беморларга юк микдори кўпайтирилади. 
Мўлжалланган юк бир йўла осилмайди, чунки мушаклар кучли 
қитиқланиб, бирданига чўзилиши натижасида доимий қисқариб 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish