Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet404/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   400   401   402   403   404   405   406   407   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
468 
Рентгенологик кўринишда бўғим бўшлиги (тиркҳиши) сезиларсиз тораяди, 
бўғим чукурчасининг калинлашган суяк ўсиклари ва бўғим тоғайининг 
суякланиш (оссификация) қисмлари пайдо бўлади. 
Пбосцичда 
бўғимда харакат кҳилиш кмйинлашиб боради, харакат купол 
гичирлаш билан кечади, окрик синдроми кучли намоён бўлади. Оғриқ. бўғимга 
кўп муддатга оғирлик туширмай туриш билан камаяди. Чанок-сон бўғимидаги 
ва тизза бўғимидаги контрактуралар оёқда функционал калталанишга олиб 
келади ва оксокланиб юришга мойиллик бўлади. Чанокда функционал 
кҳшшайишга олиб келиб, бел-думғаза умурткдларида сколиоз хосил бўлади. 
Чанок ва умурткдлардага функционал кдйшайиш умурткалараро дискка таъсир 
қилиб, уларнинг дегенератив ўзгаришларига олиб келади. 
Рентгенологик кўринишда бўғим тирҳиши нормага нисбатан 2-3 баробар 
кискдриб қолади, купол суякли ўсиклар бўғим тубида ва четларида хосил 
бўлади. Бўғим ичидаги суяк бошчаси деформацияга учрайди ва унда 
субхондрал склероз ҳолати кузатилиб, яримойсимон бўшлиқ, хосил бўлади - 
бу дистрофик бўшлиқ. деб аталади. 
/// 
босҳичца 
бўғимда харакат мутлак0 йўқ,олиб боради. Факдт буқилишга 
мойиллик колади. Чанок-сон бўғимининг икки томонлама касаллигида 
беморлар иккита таёк ёрдамида харакатланади, чанокни сон билан бирга 
харакатга келтиради, чаноқ-сон бўғимида харакат қилиш мутлак0 бўлмай 
қолади — бу «боғлаб кўйилган оёқ>> синдроми деб аталади. Тизза бўғими 
артрозида шу бўғим сатх.ида букилувчи контракгурадан ташкари, оёқ,учида 
ён томонга деформация кучаяди (кўпрокҳварус). 
Рентгенологик кўринишда бўғим тиркдши муглако кўринмай қолади. Бўғим 
хосил кдпувчи иккала суяк юзалари деформацияга к;араб эни бўйлаб кенгайиб 
кетади, бу бўғим четларидаги ўсиклар сабабли бўлади. Суяк охирларида 
остеопороз кузатилади ва бир-бирига тегиб турувчи жойларда склероз холати 
кузатилади, бир нечта суяксимон ёруглик кузатилади. Бўғим ичига узилиб 
тушган суяк парчалари кўринишидаги «бўғим сичкрнлар»и ва ёнбош 
тўктималарда суякланиш бошланади. 
Бу касаллик учун боскичсимон ривожланиши характерлидир. Касаллик 
авж олганда озми ёки кўпми узоқ.ка чўзилган ремиссия даврини босиб ўтади. 
Касаллик зўрайганда бўғимларда иккиламчи яллиғланишга мойилликлар 
пайдо бўлади. 
Д а в о л а ш. Деформацияловчи артрозда даволаш комплекс усулда бўлиши 
керак бу медикаментоз терапия, физиотерапевтик ва ортопедик усулларни 
ўз ичига олади. Касаллик зўрайганда яллиғланишга мойиллик бўлиб, оғриқ. 
синдроми вактида ацетилсалициат кислота суткасига 1-3 г дан, амидопирин 
суткада 0,25 г 3 ма\ал ва бутадион суткада 0,15 г 2-4 мах.ал ёки уларнинг 
ўрнини босувчилар 0,125 г реопирин, бруфен суткада 6-10 таблеткадан 
тайинланади. Амидопирин ёки бутадионни салицилатлар билан бирга 
бериш хам мумкин. 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   400   401   402   403   404   405   406   407   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish