Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet284/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   280   281   282   283   284   285   286   287   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
333 
ўгказилади. Ўринда ётиш режими муддати 2-3 хдфта. Ишга лаёкатлилик 4-6 
х,афтадан сўнг тикланади. 
УМУРТКАЛАР ЎТКИР ЎСИКДАРИНИНГ СИНИШИ 
Ўткир ўсиклар х,ам бевосита, хдм билвосита шикастланишдан синиши 
мумкин. Бир неча ўткир ўсикларнинг бирваракайига синиши х,ам кузатилади. 
Т а ш х и с. Беморларни синган сохдцаги махдллий оғриқ. безовта килади, 
оғриқ. умуртка погонасини орқага ё олдинга букканда кучаяди. Синган ўткир 
ўсиклар устида хосил бўлиб пайпасланганда огрийди. Айрим лолларда ўткир 
ўсиклар орасининг ўзгаргани, уларнинг хдракатчанлиги ва ўрта чизикдан 
ёнга сурилганлиги аниқланади. Ён томондан олинган рентген суратида синиш 
чизиги кўринади. 
Д а в о л а ш. Синган сохлга 5 мл дан 0,5-1% новокаин эритмаси 
юборилади. Оғриқ. давом этаверса, оғриқсизлантириш 2-3 кунда 
крйтарилади. 2-3 хафта ўринда ётиш режимига риоя қилинади. Ишга 
лаёкатлилик 3-5 хдфтадан сўнг тикланади. 
ЎТКИР ЎСИКДАР У СТИВА ОРАСИДАГИ БОЙЛАМЛАРНИНГ 
ШИКАСТЛАНИШИ 
Ўткир ўсиклар усти ва орасидаги бойламларнинг алох,ида 
шикастланиши бўйин ва бел сохдларида учрайди. Шикастланиш механизми 
билвосита. Бойламлар умуртка погонаси олдинга кўп буқилганда ёки куч 
билан ёзилганда ўткир ўсиклар орасида эзилиши мумкин. 
Ташхис. Орқа бойламларнинг янги узилишида махдллий окрик безовта 
килади. Умуртка ҳаракатлари оғриқ. билан кечади. Айниқса, умуртка 
погонасини орқага букиш бузилади, айрим холларда жуда азоб берўвчи оғриқ. 
сезилади. Бу ўгкир ўсиклар орасида бойламларнинг эзилишидан бўлса керак 
Кўрилганда шикастланган бойламлар соҳасида қон кўйилиши хҳисобига букйл 
аниқланиши мумкин. Ўткир ўсиклар ораликини пайпаслаганда оғриқ, 
бўлади. Ўсиклараро бойламлар жароҳатланганда к1 гтик оғриқ. ўткир ўсиклар 
орасини ўрта чизикда босилганда эмас, балки ундан озгина ён томонда 
аниқланади. Пайпаслаганда шикастланган бойламлар кемтиги кузатилиши, 
тўла узилганда бармоқ. ўткир ўсиклар орасига эркин киради. Ўткир 
ўсикларнинг бир-биридан кочиши бойламларнинг алохдда янги узилишида 
одатда кузатилмайди. Умуртка погонасининг оддий рентген суратларида 
ўзгаришлар кўринмайди. Пекин рентген суратини олиш суяк сингаҳини инкор 
этиш учун шарт. 
Ўткир ўсиклар усти ва орасидаги бойламларнинг шикастланиши кеч 
муддатларда жарохдгланган соҳада бел санчиги типидаги оғриқлар 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   280   281   282   283   284   285   286   287   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish