Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet235/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   231   232   233   234   235   236   237   238   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
275 
Хочсимон бойлам қисман узилганда юқорида айтилган симгггомлар 
кузатилмайди ёки сует холда бўлади. 
Д а в о л а ш. Агар хочсимон бойлам қисман узилган бўлса, соннинг 
юқори 1/3 қисмигача 5 хафтага гипели боғлам кўйилади. Мехнатга 
ярокдилик 6-7 хафтадан сўнгтикланади. Бойламнинг тўлиқ узилганлиги 
аниқланса, у холда операция амалга оширилади. 
Шуни унутмаслик керакки, кўпрок олдинги хочсимон бойлам ён бойлам 
билан бирга узилади. Узилган бойламни 5 кунгача тузатишга харакат қилиш 
керак чунки шикастлангандан 2 хафтадан сўнг узилган бойламларнинг 
бирламчи тикланиши қийинрок бўлади. Бу энг кулай муддат деб хисобланади, 
чунки юкҳоридаги муддат ўтгандан сўнг дегенератив ўзгаришлар ва сон 
мушагининг атрофияси бошланади. Эрта муддатда узилган бойлам ўз жойига 
суяк ичи орқали тикҳилади. Операциядан сўнг соннинг юқориги 1/31фсмига 6-
7 хафтагача гипели ботам кўйилади. 
Олдинги хочсимон бойламни тиклаш учун кечиккан муддатларда лавсанли 
пластика қўлланилади. Операциянинг мураккаблиги лавсан тасмачани иккала 
учини суякка бириктиришдир. Силин операцияси энг кулай хисобланади — 
бунда хочсимон боғламнинг лавсанли пластикаси У-симон чок билан 
қотирилади (186-расм). 
Хочсимон бойламларни бўғимни очмай артроскоп ёрдамида тиклашда 
техник қийинчиликлар бўлганлиги учун уни фақат айрим клиникаларда 
қўлланилади. Хозирги вактда бу анъанавий усуллардн энг афзали 
хисобланади. 
ТИЗЗА БЎҒИМИДА ЧИКИШ 
Болдирнинг чикиши. 
Болдир чикканда олдинга-орқага ва ён томонга 
сурилиши мумкин. Камрок холларда бурама силжиш кузатилади. 
Болдирнинг олдинга-ташқарига чиқиши кўпрокучрайди. Болдир чиқиши 
бўғим капсуласи ва бойламларининг узилишисиз бўлмайди. Баъзи х.олларда ён 
ва хочсимон бойламлар, тизза крп
КОГИНИНГ хусусий бойлами ва мениск-ларнинг бирга-ликдаги шикасти 
кузатилади. Бундай 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   231   232   233   234   235   236   237   238   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish