Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet386/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   382   383   384   385   386   387   388   389   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

Курак 
рирчиллаши 
(Астраханский 
бўйича 
антескапуляр 
гарчилловчи бурсит). 
Касалликка шиллик халталарнинг гигромаси, 
юмшоҳтўқималарнингнуксони, мушакларнингатрофияси, суякнинг ўсмаси 
(экзостози), курак ва унга тегишли қовурға периостити сабаб бўлиши 
мумкин. Касаллик курак даракатида гичирлаш пайдо бўлиши билан (у хатто 
маълум масофадан эшитилади) тавсифланади. Кўпинча гирчирлаш 
куракнинг куйи бурчагида аниқланади. Кул функцияси бузилмайди. 
Дифференциал ташхис учун Астраханский симптоми — чукур нафас 
олинганда куракдаги кирчиллаш товушининг пасайиши ва овоз 
жарангдорлигининг камайиши ўзига хосдир. 
Д а в о л а ш. Жаррохлик усули билан бурсит ёюҳ гигрома суяк 
ўсимталари билан бирга олиб ташланади. Баъзи мушаклар пластика 
кдиинади. 
КУК РАК КАФАСИНИНГ ДЕФОРМАЦИЯЛАРИ
Кўкрак қафасининг деформацияси тугма ёки орттирилган бўлиши 
мумкин. Кўкрак қафасининг тугма деформацияси умуртка погонаси, 
Қовурға, тўш, куракларнинг ўсишидаги нуксонлар билан боғлиқ.. Кўкрак 
қафасининг орттирилган деформацияси, кўпинча, бошдан 


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
447 
кечирилган касалликлар: рахит, суяк сил и, ўпканинг 
сурункали йирингли касаллиги, суякнинг ўсишдан 
қолишига сабаб булувчи кўкрак 
кафасининг 
жароҳати оқибатида келиб чиқиши мумкин. Кўкрак 
қафаси деформацияси-нинг кўп ҳолларида унинг ичида 
жойлаш-ган аъзоларнинг ва диафрагманинг айникса, 
юрак билан ўпканинг фаолияти ўзгаради. Кўкрак 
қафасининг воронка -симон деформацияси кўпрок 
учрайди. 
Воронкасимон кўкрак кафаси («этикдуз кўкраги»). 
Воронкасимон кўкрак қафаси тугма ва ортгирилган бўлиши 
мумкин. Унинг шаклланиши асосида диспластик холдаги 
қовурға тоғайларининг тугма етишмовчилиги ётади. 
Клиник кўриниши жшдтидан воронкасимон кўкрак 
қафасида кррин деворининг юқори қисми ва кўкрак 
қафасининг пастки қисми чукурлашган 
(ичкарига ўсган) бўлади (282-расм). Крбирга тоғайлари чукурлашишнинг ён 
чегарасини ташкил килади. Кўкрак қафаси энига кенгайган бўлиб, умуртка 
погонасининг кўкрак қисмида кифоз хосил бўлади. 
Кўкрак қафасининг нотўғри ривожланиши натижасида кўкс оралиги 
аъзолари ва ўпканинг сиқилиб силжиши содир бўлиб, маълум клиник 
ўзгаришларни келтириб чикаради. Бу касалликда юқори артериал босим 
камайиб, куйи артериал босим ошади. Вена кон томирларидаги босимнинг 
кўтарилиши кон айланиши бузилишининг илк белгиси )ҳисобланади. 
Клиник кечишига кўра касаллик учта босқичдан, яъни компенсация, 
субкомпенсация, декомпенсациядан иборат. Хар бир босқич ўпка ва 
юракдаги маълум бир ўзгаришлар билан тавсифланади (Кондрашин бўйича). 
Деформациянинг уч даражаси мавжуд: 1 дара-жада - (компенсация даврида) 
тўш суягининг ичкарига ўсиши натижасида ҳосил бўлган чукурлик 2 см бўлиб, 
юрак силжимаган бўлади; II даражада — (субкомпенсация даврида) тўш 
суягининг ичкарига ўсиши натижасида хосил бўлган чукурлик 4 см бўлиб, 
юракнинг силжиши 2-3 см гача боради; III даражада — (декомпенсация 
даврида) тўш суягининг ичкарига ўсиши натижасида хосил бўлган чукурлик 
4 см дан кўп бўлиб, юрак ўз жойидан 3 см дан ошик сурилган бўлади.Ясси 

Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   382   383   384   385   386   387   388   389   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish