Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
39 
керак чунки бу патология эмас. Супинация холатида елка ўки билан билакўки 
ташқарига очиқбурчакхосил килади — билакнинг физиологик вальгус эгилиши 
ўгил болаларда — 10° ва киз болаларда — 15° ни ташкил килади. Кул панжаси 
билакка нисбатан нормада шундай жойлашганки, III бармоқ ва III кафт суяги 
орқали ўтказилган чизик кафт усти билак бўғими орқали ўтади. 
Бола кичкиналигида тиззаларининг ички юзалари бир-бирига тегмасдан 
болдирлар физиологик варус холатида бўлади ва бу варус деформацияси бола 
5-7 ёшга тўлгунча ўз-ўзича тўғриланиб кетади. Одатда, ўгил болаларда оёқ 
ўклари тўғри бўлади; киз болаларда эса озрок вальгус холат норма 
хисобланади. 
Б ў ғ и м л а р д а х. а р а к а т х . а ж м и н и анираш. Умумий қоидага 
асосан ўтказилади. Болаларда нормада харакатлар хажми нисбатан кўпрок 
бўлади. Тирсак ва тизза бўғимларида нормада 10-15° гача рекурвация бўлиши 
мумкин. 
Р е н т г е но л о г и к т е к ш и р у в ў т к а з и ш . Суяклар шикастланиши 
ва кўпчилик ортопедик касалликларда тўғри ташхис қўйиш учун 
рентгенологик текширув ўтказиш шарт. Рентгенологик суратлар камида бир-
бирига нисбатан перпендикуляр икки проекцияда олинади, аммо баъзи бир хил 
суяк синишларида кийшикпроекция-ларда ва функционал холатларда 
кўшимча суратлар олинади, масалан умуртка шикастланганда. Айрим 
пайтларда рентгенографияда калла суяги шикастланганда ва, айникса, унинг 
асоси шикастланганда бемор-га махсус вазият бериш керак 
Зарур маълумот берадиган рентген суратини олиш учун куйидаги шартларга 
риоя қилиш керак: 

Шикастланган жой расм марказида жойлашиши керак акс холда 
аниқ.бўлмаган тасвирдан ташқари шикастланган соҳа тўлиқ кўрин- 
маслиги мумкин. 

Шикастланганда яқин жойлашган бўғим ҳам суратга туширилади. 

Агар икки суякли сегмент шикастланган бўлса (болдир, билак) 
суратга иккала бўғим ҳам олинади. Бу қоидага риоя қилинмаса, унда 
ташхисда хатоликка йўл қўйиш мумкин, чунки кўпчилик синган 
суяклар сатхи мос келмайди, суяк силжишлари ва чиқишлари аниқлан- 
маслиги мумкин. 

Хамма суяклар ва бўғимлар сурати, албатта, икки проекцияда 
олиниши керак 

Айрим касалликларда ва шикастланишларда соғлом ва касал 
томонлари симметрик холда суратга олинади. 

Сифатсиз ва битта проекцияда олинган рентген суратлар асосида 
хеч качон шикастланиш ва касалликлар характери ҳакида хулоса чикар- 
маслик керак 
Травматология ва ортопедияда кенг микёсда суяклар томографиясидан 
фойдаланилади, бу суяк тўқимасининг муайян қатламининг рентге- 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish