Геологик муҳит деб - инсонятнинг инженер хўжалик фаолияти тасирида бўладиган ернинг юқори қатламларини ташкил этувчи ҳар қандай кўп компонентли тоғ жинчслари ва тупроқ тушунилади.
1. Қурилаётган инженерлик иншоотнинг табиий асоси, муҳити ва қурилиш материали бўлиши мумкин бўлган грунтларнинг физик ва механик хоссаларини ўрганиш.
2. Қурилаётган иншоотларга таъсир этувчи геологик жараён ва ходисаларни ўрганиш ҳамда уларнинг ривожланишига таъсир этувчи сабаб ва омилларни аниқлаш ва баҳолаш.
3. Янги худудларни тўғри ўзлаштириш ва қурилиш майдонларини тўғри танлаш учун Республикамизнинг ҳамма худудини инженер-геологик нуқтаи назардан текшириш регион, вилоят ва туманларнинг умумий инженер-геологик шароитини баҳолаш.
4. Қазилма бойликларни қазиб чиқарувчи ва қайта ишловчи иншоотларнинг лойиҳаларини асослаш ва бу иншоотларнинг мустаҳкамлигини таъминлаш учун қазилма бойликлар жойлашган майдонларнинг инженер-геологик шароитини ўрганиш.
5. Қурилаётган инженерлик иншоотларнинг мустаҳкамлигини таъминлаш учун олиб бориладиган инженер-геологик текшириш ишларининг услубий қўлланмаларни такомиллаштириш ҳамда иншоотларга салбий таъсир этувчи геологик жараён ва ходисаларга қарши курашиш усулларини топитш.
Инженерлик геологияси қуйидаги асосий вазифаларни бажаради.
Юқоридаги вазифаларни инженерлик герологияси ўзининг қуйидаги тармоқлари ёрдамида бажаради.
1. Грунтшунослик - грунтларнинг яъни тоғ жинсларнинг таркибини, тузилишини, физик ва механик хоссаларини ўрганади.
2. Инженерлик геодинамикаси - физик-геологик ва инженер-геологик жараён ва ходисаларни ўрганиб, уларнинг иншоотларга зарарли таъсирига қарши услубий тадбирлар белгилайди.
3. Регионал инженерлик геолгияси - Республикамиз худудида кенг майдонларининг умумий инженер-геологик шароитини ўрганади.
4. Махсус инженерлик геологияси - ҳар ҳил инженерлик иншоотларни қуриш ҳар хил геологик шароитларда ўрганади, ҳамда бу иншоотларни қуришини асослаш учун текшириш ва қидирув ишларини олиб боради.
5. Қазилма бойликлар инженерлик геологияси - қазилма бойликларни қазиб олиш ва қайта ишлаши иншоотларнинг лойиҳа ва қурилишларини инженер-геологик асосланади.
6. Музлоқшунослик (мерзлотоведение) - доимий музликлар тарқалган худудларда инженер-геологик текшириш ва бу ерларда қуриладиган иншоотларнинг мустахкамлигини таъминлаш билан шуғулланади.
7. Инженерлик сейсмологияси сейсмик районларда қуриладиган иморат ва иншоотларни мустахкамлигини таъминлаш учун қуриладиган жойнинг инженер-геологик шароитини ўрганиб, зилзилага чидамли бўлиши учун антисейсмик белбоғлар қулланилади ва услубий тадбирлар белгиланади.
8. Мелиоратив инженерлик геологияси – Мирзачўл ва Жиззах, Фарғона водийси, Сирдарё ва Қашқадарё вохалари ва бошқа катта майдонларни ўзлаштиришда улкан инженер - геологик ишлар олиб борилади.
Инженерлик геологияси фанининг ривожланишига қуйидаги олимлар катта ҳиссаларини қўшганлар. Ф.П. Саваринский, И.В.Коломенский, И.В.Попов, В.А.Приклонский, Н.НМаслов, В.П.Ананьев, В.Д.Ломтадзе, Н.Ю.Денисов, Е.М.Сергеев, Ғ.О.Мавляонов, Е.В. Мавляонов А.И.Исломов, К.П,Пўлатов, Э.В.Қодиров, С.М. Қосимов, О.Худайберганов, М.Ш.Шерматой, М.З.Назаров, Й.И.Эргашев ва бошқалар.
Назорат саволлари.
- Геология фани нимани ўрганади?
- Геология фан қандай тармоқларга эга?
- Инженерлик геологияси нимани ўрганади?
- Геологик муҳит деб нимага айтилади?
- Инженерлик геологияси фани кандай вазифани бажаради?
- Инженерлик геологияси фани кандай тамоклардан иборат?
Do'stlaringiz bilan baham: |