Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент архитектура қурилиш институти бино ва иншоотлар қурилиши факультети қурилиш технологияси ва ташкилиёти кафедраси



Download 3,4 Mb.
Sana30.03.2022
Hajmi3,4 Mb.
#518007
Bog'liq
8-maruza BIBET


8-мавзу Темир-бетон каркасли бир қаватли саноат бинолари монтажи
РЕЖА
Саноат биноларининг ҳажмий-режавий ечимлари
Ишларни бажариш кетма-кетма-кетлиги
Саноат биноларининг хажмий- режавий ечимлари
Амалда кўпинча тўлиқ йиғма ҳолатда майдони 3...20 минг м2 гача бўлган бир қаватли саноат бинолари кўп учрайди. Улар крансиз ёки электр токида ишлайдиган кўприксимон кранлар билан жиҳозланган бўлиши мумкин. Бинонинг оралиқлари 12, 18, 24 ва 30 м, устун қадамлари 6 ва 12 м, бинони баландлиги 8,4 м дан 18 м гача бўлади. Йиғма элементларнинг массаси 2,5 т дан 33 т гача бўлади.
Бир қаватли саноат биноларининг асосий афзаллиги – нисбатан арзонлиги, технологик ускуналардан юкни тўғридан-тўғри грунтга узатиши, устунлар тўрини сийрак хилларини қўллаш мумкинлигидир. Бундай бинолар асосан планда тўғри тўртбурчак шаклда қурилиб, баландлик бўйича бир хил, оралиқлари бир йўналишда бўлади.
Бир қаватли саноат биноси каркасининг элементлари, тўсувчи ва томёпма конструкцияларининг ўлчамлари номинал йириклаштирилган модулга каррали бўлиб режа бўйича – 6 м, баландлик бўйича – 1,2 м ни ташкил этади.
Ишларни бажариш кетма-кетлиги
Бир қаватли саноат бинолари одатда заводда тайёрланган йиғма темир бетон элементларидан монтаж қилинади. Бир қаватли биноларнинг йиғма конструкциялари тўсувчи ва юк кўтарувчи турларга бўлинади. Юк кўтарувчи конструкцияларга – йиғма пойдеворлар, устунлар, кран ости тўсинлари, стропила фермаси, тўсувчиларига эса – томёпма плитаси, девор панели ва шу кабилар киради.
Оралиқлари 30 м ва ундан катта бўлганда металл фермалар қўлланилиб, кичик оралиқдаги бинолар аркасимон, сегментли ва паралел белбоғли темирбетон фермалар билан ёпилиши мумкин. Шуни таъкидлаш керакки темирбетон каркасли биноларни барпо этишдаги меҳнат сарфи металл конструкцияли биноларга қараганда анча юқоридир.
Туташув жойларини яхлитлашда − “бетонлаш жараёнлари” конструкциялар монтажини анча мураккаблаштиради. Устунларни стакан туридаги пойдеворларга ўрнатгандан кейин конструкцияларни монтаж қилиш қийинлашади. Чунки, туташув жойларини яхлитлаш ва улар 70% мустахкамликка эришгунча ушлаб туриш талаб қилинади.
Бу эса қишки мавсумда ишларни бажаришда қийинчилик туғдиради. Қурилиш майдонида бир нечта кран мавжуд бўлганда каркасни монтаж қилиш паралел ва кетма-кет оқимларида бажарилиши мумкин: йиғма пойдеворлар, устунлар, устунлар орасидаги боғловчилар, краности тўсинлари ва том ёпма элементлари, девор панеллари монтажи. Ишларини бундай ташкил этиш монтаж муддатини қисқартиради.
Краности тўсинлари одатда томёпма конструкциялари билан бир оқимда монтаж қилинади. Каркаснинг хар бир ячейкасини комплекс услубида монтаж қилиш тавсия этилади: яъни ячейкадаги хамма краности тўсинлари, стропилаости тўсини, стропила фермаси ва ячейкадаги барча томёпма плиталари ўрнатилади. Плиталар бир ён томондан иккинчи ён томонга кетма-кет, четки оралиқни биринчи плитаси биринчи қатор устунларига илинган осма монтаж майдончасидан туриб, ўрта оралиқ плиталари олдин монтаж қилинган четки оралиқ плиталари устидан туриб монтаж қилинади.
Бир қаватли саноат биноларини монтаж қилишда объект олди омборлари ташкил этилмайди.
Монтаж жойига конструкциялар 3-сменада келтирилиб, туширилади ва кўтариш жойларига тахлаб терилади.
Конструкциялар захираси камида 2 ёки 3 кунлик ишга мўлжалланади. Узилиш ҳолатларда захира куни ошиши мумкин. Конструкцияларни етказишни кундузи ҳам ташкил этса бўлади, бунда конструкциялар монтаж йўналишининг қарама-қарши томонидан ташиб келтирилиши керак.
Бинони монтаж қилишни ташкил этиш. Қурилишнинг давомийлигини қисқартириш учун бинонинг монтажи қисқа ён томонидан ўртага қараб, бинонинг ўртасидан ён томонларига қараб ёки бошқача йўналишларда олиб борилади, бунда асосан ҳарорат чокигача бўлган блок мустақил алоҳида монтаж қилиши кўзда тутилади.
Агар барпо этилаётган бино катта майдонга эга бўлса, унда бино бир нечта қамровларга бўлинади. Қамровларнинг ўлчамлари бинонинг ҳажмий-режавий ва конструктив ечимлари, ишга туширилиш муддатлари ва ишларни меҳнат сарфини хисобга олган ҳолда қабул қилинади. Бинонинг қамровларига ёки участкаларига бўлиниши мустақил монтаж оқими ишлашини таъминлайди.
Download 3,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish