Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент Давлат техника университети Р. Ф. Мингазов, Х. C исахўжаев, Р. К. Чембаев



Download 7,55 Mb.
bet32/67
Sana28.03.2022
Hajmi7,55 Mb.
#514074
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   67
Bog'liq
qozon

10.2. Буғ ¢та қиздиргичлар

Ўта қизитилган буғ - тўйинган буғ босимидаги ва унинг ҳароратидан юқори ҳароратга эга бўлган буғ. Ўта қизиган ва тўйинган буғ ҳароратлари ўртасидаги фарқ ўта қизиш даражаси дейилади. Ўта қизиган буғ хоссалари ўта қизиш даражаси ортиши билан идеал газ хоссаларига яқинлашади. Ўта қизиган сув буғи - буғ-куч қурилмасининг ишчи жисмидир. Ўта қизиш ҳарорати оширилганда қурилмалар тежамли ишлайди. Ўта қизиган буғ махсус буғ қиздиргичларда ҳосил қилинади.





10.1- расм. Буғ ўтақиздиргичларнинг компановкаси:


а - р = 4 МПа, tб = 440 0С; б - р = 10 МПа, tб = 440 0С;
в - р = 14 МПа, tб = 545/545 0С; г - р = 25,5 МПа, tб = 545/545 0С
1 - конвектив буғ ўтақиздиргич; 2 - пардали ўтақиздиргич; 3 - шипдаги радиацион ўтақиздиргич; 4 - оралиқ ўтақиздиргич; 5 - ўтхона экрани; 6 - фестон; 7 - экран қувурлари

Буғ ўтақиздиргичи - қозон агрегатининг ўта қизиган буғ олиш элементидир. Буғ ўтақиздиргич айланма тарзда букилган, ички диаметри 20-60 мм бўлган параллел қувурлар тизимидан иборат. Унинг бир учи кириш коллекторига, иккинчи учи эса чиқиш коллекторига бириктирилган. Конвектив буғ ўтақиздиргич қозоннинг газ йўлларига, радиацион буғ ўтақиздиргич ўтхона шипи ва деворларига, ярим радиацион (пардали) буғ ўтақиздиргич эса, ўтхонадан чиқишда ўрнатилади (10.1 – расм).


Буғнинг ёниш махсулотларига нисбатан ҳаракат чизмасига кўра, буғўтақиздиргич тўғри, тескари ва аралаш оқимли бўлиши мумкин.
Буғ босими 14 МПа ва ундан юқори бўлганда, асосий буғ ўтақиздиргичдан ташқари, турбинада қисман ишлатилган буғни қайта ўтақиздириш учун оралиқ (иккиламчи) буғ ўтақиздиргич ҳам ўрнатилади.


10.3 Иссиқлик электр станцияда ўта қизиган буғ
ҳароратини ростлаш


10.3.1. Ростлаш тавсифлари

Ростлаш тавсифи, яъни ўта қизиган буғ ҳарорати юкламасига боғлиқ ва буғ ўта қиздиргичлардан турига қараб ҳар хил бўлади. Радиацион буғ ўта қиздиргичларда қозон юкламаси кўтарилса, буғ ҳарорати эса пасаяди (10.22-расм, чизиқ-1).


Конвектив ўта қиздиргичнинг ўзига олган иссиқлик миқдори қуйидаги тенгламадан аниқланади:

бу ерда: к-иссиқлик ўтказувчанлик коэффициенти;
t-ҳарорат фарқи;
H- иситиш сирти.
Агар юклама D кўтарилса, тутун газларнинг ҳажми ва тезлиги ҳам ошади.

Натижада иссиқлик ўтказувчанлик коэффициенти ва ҳарорати фарқи кўтарилади. Шунинг учун юклама юқори даражага эга бўлса, конвектив ўта қиздиргичларда буғ ҳарорати ошади (чизиқ-2).
Радиацион ва конвектив сиртларини ўзгартириб, назарий жиҳатда буғ ҳароратини ўзгармас қилиш мумкин (чизиқ-3).
Бу назарий ҳолда радиацион сирти-60% ва конвектив-40% бўлиши керак. Аммо ҳақиқий шароитда буғ ҳарорати ўзгариб туради, чунки таъминот сув ҳарорати ўзгариши, ўтхоналардаги ортиқча ҳаво коэффициенти ёқилғининг намлиги ва ўта қиздиргичларнинг шаклланишининг таъсири жуда катта.
Давлат стандарти бўйича ўта қиздирилган буғ ҳарорати номинал маънодан +50C дан - 100C гача ўзгариши мумкин. Шунинг учун ўта қиздирилган буғ ҳароратини ростлаш зарур.
Конветив, радиоцион ва ярим радиацион ўта қиздиргичларда қиздирилган буғнинг керакли ҳароратда ушлаб туриши учун қозон юкламаси 30% дан 100% гача ростлаш ўзгариб туриши керак, оралиқ ўта қиздирилган буғнинг ростлаш диапазони 60% дан 100%гача.



Download 7,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish