Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент кимё технология институти



Download 1,58 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/100
Sana04.03.2022
Hajmi1,58 Mb.
#482503
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   100
Bog'liq
iqtisodij-matematik usullar va modellar

моделлаштириш
дейилади. Моделлаштириш жараёнини схемаси қуйидагича:
Бу схемани асосий блоки «мақсад» блоки ҳисобланади, чунки қўйилган мақсадга 
кўра битта объект учун ҳар хил моделлар тузилиши мумкин. Объект сифатида бирор бир 
Объект 
Кузатувчи 
Мақсад 
МОДЕЛ 


корхонани олсак, агар кузатувчини мақсади ушбу объектни ишлаб чиқариш жараёнини 
ўрганиш бўлса, бу ҳолда моделни параметрларига корхонани қуввати, ишлаб чиқариш 
омиллар, хом ашё, ишчилар сони, асосий фондлар, ишлаб чиқариш дастури ва ҳоказолар 
киради ва модел ишлаб чиқариш функцияси кўринишида ифодаланади. 
Агар кузатувчини мақсади шу корхонани ижтимоий томонларини ўрганиш бўлса, 
унда ижтимоий-математик модел тузилиб, хусусий усуллар билан ечилади. Параметрлар 
сифатида; ишчларнинг сони, турмуш даражаси, оладиган даромади, иш шароитлари, 
демографик структураси ва параметрлар қўлланади. 
Агар кузатувчини экология муаммолари қизиқтирса, унда табиатни зарарланиши
сарфланган сув миқдори, ишлаб чиқариш дастури ва ҳоказо параметрлар сифатида 
қўлланиб экологик-математик моделлар тузилади. 
Моделлаштиришнинг универсал усул сифатида бошқа усулларга қараганда 
афзалликлари мавжуд. Ушбу афзалликлар эса қуйидагилардан иборат: 
I. 
Аввало, моделлаштириш катта ва мураккаб тизимни оддий модел ёрдамида 
ифодалашга имконият беради. Масалан, миллий иқтисод бу ўта мураккаб тизимдир. Уни 
оддий қора яшик схемаси орқали ифодалаш мумкин. 
ёки: 


n
X
X
X
f
F
,...,
,
2
1

Бозор механизмини график усулда тасвирлаш мумкин. 
Албатта, бу ерда кўп муаммолар туғилади. Масалан, моделни қанчалик даражада 
соддалаштириш мумкин. Ўта соддалашган модел қўйилган талабларга жавоб бермаслиги 
мумкин ва унинг ёрдамида қилинган ҳисоб-китоблар нотўғри чиқиши мумкин. Ўта 
мураккаб модел, масалани ечиш жараёнида кўп қийинчиликлар туғдиради. Шунинг учун 
моделга фақат объектни энг асосий характерли, муҳим омилларини киритиш зарур. 
II. Модел тузилиши билан кузатувчига тажрибалар қилиш учун кенг майдон 
туғилади. Моделнинг параметрларини бир неча марта ўзгартириб, объектни фаолиятини 
энг оптимал ҳолатини аниқлаб, ундан кейин ҳаётда қўллаш мумкин. Реал объектлар 
устида тажриба қилиш кўплаб хатоларга ва катта ҳаражатларга олиб келиши мумкин. 
III. Модел, ношакл тизимни, математик формулалар ёрдамида шакллантиришга 
имконият беради ва ЭҲМлар ёрдамида тизимни бошқаришга ёрдам беради. 
IV. 
Моделлаштириш ўрганиш ва билиш жараёнини кенгайтиради. Модел ҳосил 
қилиш учун объект ҳар томонлама ўрганилади, таҳлил қилинади. Модел тузилганидан 
сўнг, унинг ёрдамида объект тўғрисида янги маълумотлар олиш мумкин. Шундай қилиб, 
объект тўғрисидаги билиш жараёни тўхтовсиз жараёнга айланади. 
Моддий ресурслар
Меҳнат ресурслари
Асосий фондлар
Миллий даромад
Пировард маҳсулот
Ялпи миллий маҳсулот
Ишлаб 
чиқариш 
S
P
P

Q
D
Q
*



Download 1,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish