Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тдпу ҳузуридаги педагог кадрларни қайта



Download 1,51 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/71
Sana21.02.2022
Hajmi1,51 Mb.
#27047
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   71
Bog'liq
web-texnologiya-asosida-elektron

Интерфейс (ингл. “interface” – бўлимнинг юзи (чегараси), 
алоқа соҳасида ўзаро таъсирларнинг бир-бирига учма-уч 
тўғри келиши) – бир вақтда (хусусан, ахборот алмашиш 
воситасида) амалга ошириладиган умумий чегара (яъни 
чизиқли алоқада бўлмаган ахборот тизими, қурилмаси ѐки 
дастури, уларнинг тавсифи, жумладан, ўзаро боғланиши, 
сигналлар алмашинуви ва б.)га эга икки ҳаракатларнинг 
имконият, усул ва методлари йиғиндиси
ЭАТР – ўқув фан (модул)лари бўйича тизимлилик, 
изчиллик, ўзаро мувофиқлик ва яхлитлик асосида 
шакллантирилиб, ўқув материалларини тўлиқ ѐки қисман 
қамраб олган ҳолда компьютер технологияси ѐки Интернет 
ахборот тармоғида (алоҳида) жойлаштирилган электрон 
нашрлар мажмуидир. 
6


Информатика ва ахборот технологиялари (ИАТ) соҳасида 
интерфейс иккита алоҳида таркибий қисмлар бўлиб, унинг 
воситасида бир вақтнинг ўзида ахборот алмашуви амалга 
ошириладиган умумий чегара сифатида тушунилади. Бу ўринда 
ахборотларнинг алмашинуви ҳам икки томонлама, ҳам бир 
томонлама бўлиши мумкин. “Интерфейс” атамаси фақатгина ИАТ 
соҳасигагина тегишли саналади.
Интерфейс барча замонавий ахборот тизимининг ўзаро 
боғланишларини ифодаловчи асос ҳисобланади.
Интерфейсга хос муҳим жиҳат интуитивлик ҳисобланади. 
Қолаверса, интерфейс бошқарув элементлари фойдаланувчи, яъни, 
таълим олувчи учун қулай, уни матн ѐки зарур ахборот билан 
ишлашдан чалғитмаслиги зарур. ЭАТРни саҳифалаш учун 
қўлланиладиган бошқарув элементлари эса унинг ҳар бир 
саҳифасида мавжуд бўлиши лозим. 
Демак, ўзига хос “ташқи кўриниш” – интерфейсга эга бўлган 
ЭАТР мақсадли, тизимли, изчил билим олишни таъминловчи 
замонавий ўқув манбаси ҳисобланади..
ЭАТРнинг таркибий асосини ташкил этувчи элементларни 
қуйидагича гуруҳларга ажратиш мумкин: (1-расм): 
Интерфейс моҳиятан ҳисоблаш тизимида ѐки тегишли 
тизимни таъминловчи қурилма ѐки дастурнинг бир вақтнинг 
ўзида кузатиладиган ўзаро таъсирини характерловчи техник 

Download 1,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   71




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish