Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги самарқанд иқтисодиёт ва сервис институти



Download 1,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/141
Sana19.02.2022
Hajmi1,6 Mb.
#457380
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   141
Bog'liq
22-Инвестицион-лойиҳалар-таҳлили.-Ўқув-қўлланма.-С-2019

мавзуси бўйича ТАЯНЧ ИБОРАЛАР 

Инвестиция 

Физик активларга қилинган инвестициялар 

Пул активларига қилинган инвестициялар 

Номоддий активларга қилинган инвестициялар 

Портфель инвестициялар 

Реал инвестициялар 

Ички инвестициялар 

Ташқи инвестициялар 

Иқтисодий самарадорликни ошириш инвестициялари 

Ишлаб чиқаришни кенгайтириш инвестициялари 

Янги ишлаб чиқаришни вужудга келтириш инвестициялари 

Давлат бошқарув идоралари талабларини бажарищ 
инвестициялари 

Инвестицияларнинг тармоқ тузилиши

Инвестицияларнинг технологик тузилиши 


30 
4-мавзу. ИНВЕСТИЦИЯ СИЁСАТИНИНГ МОҲИЯТИ ВА 
ЙЎНАЛИШЛАРИ 
 
Режа: 
1.
Инвестициялар таҳлилида асосланадиган асосий иқтисодий 
концепциялар 
2.
Инвестиция сиёсатининг моҳияти 
3.
Хорижий инвестицияларни жалб қилиш шакллари ва 
йўналишлари 
 
1. Инвестициялар таҳлилида асосланиладиган асосий 
иқтисодий концепциялар 
Инвестицияларни таҳлил қилиш, уларнинг самарадорлиги 
даражасини аниқлаш бир қанча иқтисодий концепцияларга таяниб 
амалга оширилади. 
1. Инвестицияларнинг фирма бойлигани оширишдаги роли. 
Ҳар қандай фирма инвестиция қилар экан, аввало, ўз 
бойликларини оширишни мақсад қилиб қўяди. Бу мақсад 
фирманинг фойдани кўпайтириш каби кўпинча асосий деб 
қараладиган бошқа бир мақсадидан анча кенгроқдир. Чунки 
фирманинг асосий мақсади фойдани кўпайтиришдан иборат 
дейилганда 
фойда 
ва 
рентабеллилик 
даражасини 
дарҳол 
кўпайтиришни эмас, балки бозордаги ўз секторини кенгайтириш ёки 
номоддий 
активларини 
оширишга 
қаратилган 
тижорат 
стратегияларини тушуниш қийин бўлар эди. Демак, фирма 
бойлигини ошириш инвестициялашга ундовчи анчагина универсал 
бўлган сабабдир. 
Фирма бойлиги ўз ичига фирма ўз капиталининг бозор 
қийматини (ЎКБҚ) ҳамда фирма мажбуриятларининг бозор (МБҚ) 
қийматини олади. Яъни: 

Download 1,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   141




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish