Фаннинг мақсади ва вазифалари
Пайвандлаш машинасозлик соҳасида, шунингдек қурилиш индустриясида етакчи технологик жараёнлардан бири. Пайвандлаш ишларини ривожлантириш борасида Ўзбекистон республикасида бир қатор қарорлаб қабул қилиниб, амалга ошириб оширилиб келинмоқда.
Пайвандлаш жараёнларини механизациялаштириш ва автоматлаштириш соҳасидаги ютуқлар бир қатор муҳим индустрия тармоқларининг техникавий даражасини юксалтиришга имкон беради.
Республикамизда нефт ва газ қувурларини ётқизиш, нефт маҳсулотлари сақлаш сиғимларини тайёрлаш, уларни таъмирлашда, шунингдек қўшма корхоналар ташкил этиш орқали пайвандлаш ишлаб чиқаришни ривожлантириш борасида дунёнинг энг ривожланган давлатлари технологиясини кириб келишига кенг йўл очилган. Нефт ва газ саноатида пайвандлаш ишлаб чиқариш қуйидаги мақсадларда ишлатилади.
Фан бўйича ўқувчиларнинг билими, кўникма ва малакаларига қўйиладиган талаблар:
Укувчилар куйидаги куникмаларга эга булиши керак:
- Пайванд чоклар ва бирикмалар;
- Пайвандлаш жиҳозлари ва мосламалари;
- Ўзгармас ва ўзгарувчан ток электр пайвандлаш қурилмалари;
- Флюс остида автоматик ва ярим автоматик пайвандлаш жиҳозлари;
- Қўлда дастки пайвандлаш жиҳозлари, мосламалари;
- газ билан кесиш ва пайвандлаш жиҳозлари.
Укувчилар куйидаги билимларга эга булишлари керак:
- металларни турларини;
- Пайванлашда металлургия ва иссиқлик жараёнлари;
- Пайвандлаш кучланиши ва деформацияси;
- қўлда дастаки пайвандлаш технологияси;
- Газ билан кесиш ва пайвандлаш технологияси;
Фаннинг ўқув режадаги бошқа фанлар билан ўзаро боғлиқлиги, услубий жиҳатидан узвийлиги ва кетма-кетлиги.
Ўқитувчи ушбу фанни ўқитишда ўқувчиларнинг „Физика“, „Математика“ фанларидан олган билмларига асосланади. Техникавий механика фани шунингдек кимё, информатика ва умумкасбий фанлари билан ўзаро боғлиқ, услубий жиҳатидан узвий ва кетма-кетдир.
Фанни ўқитишда замонавий ахборот ва педагогик технологиялардан фойдаланиш учун тавсиялар.
Фанни ўқитишда ўқувчиларнинг амалий билим ва кўникмаларини ошириш мақсадида илғор педагогик технологиялардан кейс-стади, лойиҳалар усули, муаммоли усул, ақлий ҳужум, баҳс, ўйин шунингдек, таълим олувчиларни янада фаоллаштиришга йўналтирилган интерфаол усуллардан ўринли фойдаланиш яхши самара беради. Бугунги кунда муаммоли, табақалаштирилган, индивидуаллаштирилган, компютерли, тўлиқ ўзлаштириш ўқитиш технологиялари, мультимедиа технологияларидан фойдаланиш ёрдамида талабаларнинг билим имкониятлари ва ижодий қобилиятларини ривожлантиришга йўналтирилган ўқитиш усулларидан фойдаланиш кенг йўлга қўйилган. Бундай ноанъанавий, интерфаол машғулот турлари кўп бўлиб, уларни дарс мавзусининг хусусиятларига ҳамда дарсдан кўзда тутилган мақсадларга мувофиқ танлаш лозим. Ноанъанавий дарс усулларини танлашда ўқувчиларнинг ўзлаштириш қобилияти, уларнинг шахсий сифатлари, моддий-техник таъминот, дарсни ўқитиш учун зарур бўладиган кўргазмали воситаларнинг мавжудлигини ҳам инобатга олиш талаб этилади. Интерфаоллик даражаси қанчалик юқори бўлса, таълим бериш жараёни шунча натижали бўлади. Интерфаол усуллар ўқувчилар зарур билимларни ўзлаштирганда, мулоқотга кириша олиш қобилиятига эга бўлганда, ўзаро ҳамкорликда ишлай олганда, ижодкорлик қобилиятини намоён қила билганда, мустақил фикрлаб, уни эркин баён қилиб ва ҳимоя қила олиш кўникмаларига эга бўла олган тақдирдагина ўз самарасини беради.
Do'stlaringiz bilan baham: |