Фойдаланилган адабиётлар:
1. И.П.Мухленов, А.Е. Горштейн, Е.С. Тумаркина Н.В. Кузичкин.
"Основы химической технологии" М.Высшая школа, 1991 464 бет.,
89-103 бетлар, 164-170 бетлар
Химия саноати анча мураккаб саноатдир. Бунда бир канча реакторлар
бирин кетин ишлатилади. Тайёр махсулот ишлаб чикариш учун асосий
реакторлардан ташкари, анча кушимча аппаратлар ишлатилади. Булар бир-
бири билан богланиши ва тайёр махсулот олишга каратилиши шарт. Булар
хаммаси бир бутун комплекс, химико-технологик системани ташкил этади.
Масалан: Сульфат кислота олиш учун:
1. колчеданни 700оС да куйдириб SO2 олинади
2. SO2- газини t= 30оС да тозалаш керак
3. 440 -600оС контакт аппаратларга SO2ни оксидлаб SO3 олиш
керак
4. 50оС да SO3 абсорбциаланиб, сульфат кислота олиш керак.
Бу жараёнларни хаммасини бир-бирига боглаш учун, орада совутадиган
аппаратлар, кизитадиган аппаратлар ва х.к. керак. Булар хаммаси химико-
технологик системани (ХТС) ташкил этади. ХТС ни схема оркали курсатиш
мумкин.
--------- --------- ---------
хом ашё --->| 1 ! ---->| 2 |--->| 3 | --->махсулот
--------- --------- ---------
1. хом ашёни тайёрлаш
2. химиявий реакциялар
3. тайёр махсулотни ажратиш ва тозалаш.
Химико-технологик системаси боскичлар
Химия саноатининг анча мураккаблиги ва бу саноатнинг куп йу-
налишларида илмий ишларнинг олиб борилиши, хамда бу йуналишларда энг
кулай оптимал шароитларини топишга В.В. Кафаровнинг ишлари
багишланган.
В.В.Кафаров ХТС -ни бир неча боскичларга ажратган. Бу схеманинг
биринчи боскичи - типик технологик жарарёнлардир: механик жараёнлар,
гидромеханик жараёнлар, диффузион хамда химик жарарёнлар.
Иккинчи боскич шундай химико-технологик системаларки булар
цехлар ёки участкаларга тугри келади.
Учинчи боскич бу мураккаб химико-технологик системалар бу- либ,
бунда асосий ёки оралик махсулот олиш корхоналари киради. Туртинчи
боскич бу бутун бир химиявий корхонадир.
Хар бир технологик операциялар алохида аппаратларга бориб ХТС нинг
элементидан иборат. ХТС да элементларнинг ички хоссаларини
урганмасдан, асосий максад системадаги элементларнинг бир бирига
богликлигини урганади ва бутун системага таъсир этади.
ХТС нинг ишида шу система хар бир элементининг иши, таъсир этади,
чунки бу элементларда химиявий ва физикавий жарарёнлар боради.
ХТС ни хар бир элементи ва аппаратларини кетма-кет ифодалаш,
химико-технологик схема деб аталади.
Химико-технологик схемалар икки хил булади:
1. очик занжирли.
2. циклик (ёпик занжирли).
Очик занжирли схемаларда реакцияга кирувчи моддалар бир марта
утади. Агар бир аппаратда моддалар тулик реакцияга кирмаса, бирин кетин
бир неча бир хил аппаратлар ишга туширилади.
Масалан: Азот кислота олинишида, нитроза газлари бир мартада сувда
ютилмайди, шунинг учун бирин кетин бир неча бир хил аппаратлар
ишлатилади.
Ёпик занжирли ёки циклик схемаларда реакцияга кирувчи моддалар бир
аппаратнинг узида неча марта кайтарилиши мумкин, токи махсулот
концентрацияси юкори булмаса. Бунга мисол килиб аммиак синтезини
олиш мумкин.Аммиакни синтезлашда аппаратдан утиш пайтида бир мартада
14-15 % водород ва азот аралашмаси аммиакга айла-
нади. Реакция тулик бориши учун бу аралашма реакторга 6-7 марта
кайтарилиш керак.
Циклик схемалар иктисод ва экология учун катта ахамияга эга, чунки
бу анча арзон тушади хамда атроф мухитга захарли мод-
далар кам ажралиб чикади.
Do'stlaringiz bilan baham: |