Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги олий таълим тизими педагог ва раҳбар кадрларини



Download 3,55 Mb.
Pdf ko'rish
bet35/118
Sana25.02.2022
Hajmi3,55 Mb.
#282067
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   118
Bog'liq
шохрух

46 
 
Расм 2.2. Жараѐн холатининг янада тўлиқ диаграммаси 
 
Тизимда пайдо бўлаяпган хар қандай янги жараѐн тайѐрлик холатига 
тушади. Операцион тизим режалаштиришнинг бирор бир алгоритмидан 
фойдаланиб, тайѐр жараѐнлардан бирини танлаб, уни бажарилиш холатига 
ўтказади. 
Бажарилиш холатида жараѐн дастурий кодини бевосита бажарилиши 
рўй беради. Жараѐннинг бу холатидан учта сабаб бўйича чиқиш мумкин: 
- ОТ бу жараѐннинг фаолиятини тўхтатади; 
- У ўз фаолиятини маълум ходиса рўй бермагунча давом эттира олмайди 
ва ОТ уни ―кутиш‖ холатига ўтказади; 
- Хисоблаш тизимида узилиш рўй бериши билан (масалан, бажарилишга 
ажратилган вақт тугаши билан таймердан узилиш) уни тайѐрлик 
холатига ўтказилади. 
Кутиш вақтлари тайѐргарлик холатига жараѐн, кутилаяпган ходиса рўй 
бериши билан ўтади ва у яна бажарилиш учун танланиши мумкин. 
Кейинчалик режалаштириш алгоритми хақида сўз борса, бизнинг моделда 
яна бир операция қўйилади: бу жараѐн приоритетини ўзгаришидир. 
Жараѐнни яратиш ва тугаллаш операциялари бир марталик 
операциялардир, чунки ортиқ қўлланилмайди баъзи тизимли жараѐнлар, 
хисоблаш тизими иши вақтида хеч қачон тугалланмайди. 
Жараѐн холатини ўзгариши билан боғлиқ бўлган, ҳох у ишга тушириш 
ѐки блокировка бўлсин, қоида бўйича кўп марталик хисобланади. 
Жараѐн контексти ва Process Control Block (жараѐн дискриптори) - 
ОТ, жараѐн устидаги амалларни бажара олиши учун, ҳар бир жараѐн ОТда 
маълум маълумотлар структураси сифатида тасвирланиши лозим бу 
структура(тузилма) шу жараѐнга хос маълумотларни ўз ичига олади. Бу 
маълумотлар қуйидагилар: 
- Жараѐн холати; 
- Жараѐн дастурли(счѐтчиги) ҳисоблагичи, ѐки бошқача қилиб айтганда, 
жараѐн учун кейинги бажариладиган команда адреси; 
Кириш 
Жараѐн кутилганида 
Кутлиганида 
Жараѐн тайѐрлиги 
Жараѐн бажарилмоқда 
Жараѐн бажарилди 
Бажарилиш учун тайѐр 
Узилиш 


III. НАЗАРИЙ МАТЕРИАЛЛАРИ 
47 
- Процессор регистри таркиби; 
- Хотирани бошқариш ва процессордан фойдаланишни режалаштириш 
учун зарур маълумотлар(жараѐн приоритети, адрес макони, ўлчами ва 
жойлашган ўрни ва хоказолар); 
- Хисоб(қайд) маълумотлари жараѐн идентификация номери, қайси 
фойдаланувчи унинг ишини инициализация қилди, жараѐннинг 
процессордан фойдаланиш умумий вақти ва хоказолар;. 
- Киритиш –чиқариш қурилмалари билан боғлиқ маълумотлар(масалан, 
жараѐнга қандай қурилмалар боғланган, очиқ файллар жадвали ва 
хоказолар). 
Албатта бу маълумотлар тизимини ва таркиби хар бир ОТга боғлиқдир. 
Кўпгина ОТларда жараѐнни характерловчи маълумот битта эмас, балки бир 
нечта маълумотлар структурасида сақланади. Бу структуралар ҳар хил 
номланиши, юқорида келтирилган маълумотларни бир қисмини ѐки қўшимча 
маълумотларни ҳам ўз ичига олиши мумкин. Уни жараѐн дискриптори, 
PCB(Process Control Block) ѐки жараѐнни бошқариш блоки деб номлаш 
мумкин. 
Жараѐннинг компьютердаги мураккаб хаѐт йўли уни туғилишидан 
бошланади. Жараѐнлар концепциясини қўлловчи ихтиѐрий ОТ, жараѐн 
яратиш воситасига эга бўлиши керак. 
Энг оддий тизимларда(масалан, фақат битта аниқ илова иши учун 
лойихалаштирилган тизимларда) хамма жараѐнлар тизим сатрида туғилиши 
мумкин. Мураккаброқ операцион тизимлар, жараѐнларни зарурият бўйича 
динамик холда яратадилар. 
Операцион тизим стартидан сўнг, янги жараѐн туғилиши сабабчиси 
бўлиб махсус тизимли чақириқ бажарган фойдаланувчи жараѐни ѐки 
операцион тизим бўлиши мумкин, яъни натижада яна жараѐн бўлиши 
мумкин. 
Янги жараѐн туғилишига сабаб бўлган жараѐн ота жараѐн(parent process) 
дейилади, қайтадан янги яратилган жараѐн–фарзанд жараѐн дейилади(child 
process). Фарзанд жараѐн ўз навбатида яна янги фарзанд жараѐнни яратиши 
мумкин ва тизим ичида жараѐннинг генеологик дарахтини тўпламини хосил 
қиладилар, яъни генеологик ўрмон хосил бўлади. 

Download 3,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish