Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги наманган муҳандислик-қурилиш институти



Download 3,92 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/38
Sana20.07.2022
Hajmi3,92 Mb.
#826266
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   38
Bog'liq
avtomobil transporti turini tanlash asosida yuk avtomobillaridan fojdalanish samaradorligini oshirish

Ц
ш
- битта шиналар тўпламининг нархи (шиналар, камера, обод 
ленталари), сўм; 
Н
м
- йиллик ейилган шиналар, дона; 
N
ш
- шиналарни ейилиш 
ва таъмирлаш меъёри фоизларда 1000 км га босиб ўтган йўл комплект нархи, 
%; 
k
ш
-ҳаракатланувчи таркиб эксплуатация шароитларини ва шиналарни 
меъёрдан кўп босиб ўтган йўлини ҳисобга олган ҳолда шиналар босиб ўтган 
йўлини меъёрини тўғрилаш коeффициенти; 
n
ш
- транспорт воситаларидаги 
шиналар сони, бирлик; 
L
обш
– автомобилларни йиллик юрган йўли, км. 
2.3 ифодадаги биринчи кўпайтма шинанинг нархини ва уларнинг 
автомобилдаги сонини тавсифлайди, яъни тўғридан-тўғри автомобил паркини, 
унинг моделини тавсифлайди, шунингдек, автомобил эгасига ўзи танлаган 


шиналар моделини ўрнатиш ҳуқуқи берилади. Яъни корхонанинг ишлаб 
чиқариш қувватини ва таъмирлаш ишлаб чиқаришни ташкил қилишни 
билвосита тавсифлайди.
Иккинчи кўпайтма автомобилларда ишлатиладиган шиналар сифатини, 
автоавтомобилларни эксплуатация шароитларини, ҳайдовчиларни ишлаш 
сифатини, автомобилларнинг ишлаш тартиботларини тавсифлайди. 
Шундай қилиб, ушбу параметр корхона фойдасига ва автомобиллардан 
эксплуатацияси самарадорлигига таъсир қилувчи кўплаб омилларни ҳисобга 
олади. 
6) Автомобилларга техник хизмат кўрсатиш ва таъмирлаш. 
Автомобилларга техник хизмат кўрсатиш ва таъмирлаш харажатларини 
ҳисоблаш 1000 км босиб ўтган йўлига сўмда белгиланган харажатлар 
нормалари орқали амалга оширилади. Ушбу меъёрлар давлатимиз автомобил 
моделлари учун ишлаб чиқилган [20, 71]. Ҳозирги вақтда ушбу нормадан 
эҳтиёт қисмлар ва материалларнинг бозор қиймати ва транспорт 
корхоналарининг 
ишлаши 
шароитида 
транспорт 
воситаларининг 
ишончлилиги асосида индексацияни ҳисобга олган ҳолда фойдаланиш 
мумкин. 
Шунга ўхшаш меъёрлар ўрнатилмаган янги автомобил моделлари учун 
харажатларни аниқлаш қийинроқ. Бундай ҳолда, корхона эҳтиёт қисмларнинг 
ҳақиқий истеъмоли ва уларнинг бозор қиймати тўғрисида статистик 
маълумотларни тўплаш ва қайта ишлаш бўйича ишларни ташкил қилиши 
керак. 
7) Умумхўжалик ҳаражатлари. Автомобиллар эксплуатациясининг 
таннархининг ушбу моддаси амалдаги автомобилларни эксплуатацияси 
таннархи моддасининг харажатларининг олдинги моддалари умумий 
қийматининг 25 фоизига тенг, шунинг учун билвосита корхонанинг фойдаси 
ва автомобилларни эксплуатацион самарадорлигига таъсир этувчи омиллар 
йиғиндисини ҳисобга олади. 


Харажат моддаларининг қиймати ҳам маълум бўлган усуллар билан 
оддийгина ҳисобланади [35, 36, 73, 92, 99, 100,]. 
ЮК автомобиллари билан юк ташиш таннархи таркиби [18]: 
бу 
ерда 
W
Q
-ташиш 
ҳажми, 
т; 
S
ПР
-ортиш-тушириш 
ишларига 
харажатлар,сўм/т; 
S
нр
-юкни ташишга тайёрлашга харажатлар,сўм/т; 
S
-1тонна 
юкни ташишга харажатлар, сўм/т; 
S
х
– юкларни омборхонага жойлаштириш 
учун харажатлар, сўм/т; 
R
1
-юкларни ташиш масофасини узайиши билан 
боғлиқ харажатлар, сўм; 
R
2
– ташиладиган юк тури ва характерига 
ҳаракатланувчи таркибни мос келмаслиги сабабли харажатлар, сўм; 
R
3

юкнинг шикастланиши ва йўқотилиши билан боғлиқ харажатлар, сўм; 
R
4
-
қўшимча ортиш-тушириш ишларини бажариш билан боғлиқ харажатлар, сўм; 

Download 3,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish