Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги наманган муҳандислик-технология институти «сичтеи» кафедраси


ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ



Download 423,5 Kb.
bet3/13
Sana24.02.2022
Hajmi423,5 Kb.
#207548
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
2 5192768524908497799

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ
ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ


НАМАНГАН МУҲАНДИСЛИК-ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ

«СИЧТЕИ» КАФЕДРАСИ


«СТАТИСТИКА»

ФАНИ БЎЙИЧА



ГЛОССАРИЙ

Наманган – 2020



Аҳоли такрор пайдо бўлишини брутто коеффитсенти – бир аёлнинг бутун умри давомида туққан ўртача қиз болалар сони. Уни аниқлаш учун умумий туғилиш коеффитсентини 0,49 (барча туғилганлар таркибида қиз болалар салмоғи) га кўпайтирилади.
Аҳолини такрор пайдо бўлиши нетто коеффитсенти – бутун умри мобайнида бир аёл туққан болаларининг ўртача сони, улар онаси туққан вақтидаги ёшигача яшаганлар.
Асосий фондлар – мамлакат миллий бойлигининг муҳим қисми: Улар ишлаб чиқариш жараёнида кўп марта фойдаланиладиган ва ўз қийматини тайёр маҳсулотга аста-секин ўтказа борадиган активлар ҳисобланади. Бундай фондларга иморат ва иншоат, машина ва ускуналар, транспорт воситалари, боғлар, узумзорлар, геология-қидирув ишларига сарфлар, эХМ маълумотлар базаси ва уларни дастурлар билан таъминлаш ҳаражатлари, санъат ва адабиётнинг нодир асрлари ва шу кабилар киради.
Айланма маблағлар – хўжалик юритувчи субъектларнинг айланма фондлари ва муомала фондларини ташкил этувчи маблағлар. Айланма фондлар таркибига ишлаб чиқариш захиралари, тугалланмаган ишлаб чиқариш, келгуси давр харажатлари киради. Муомала фондлари таркибига тайёр маҳсулотлар, пул маблағлари, ҳисоб-китобдаги маблағлар киради.
Айланма маблағнинг айланиши – такрор ишлаб чиқариш жараёнида айланма маблағнинг ҳаракат тезлигини ифодаловчи кўрсаткич. У икки хил ифодаланади: а) айланиш коеффитсенти (ўрганилаётган даврда айланма маблағларнинг айланиш сони) б) неча ишчи кунда бир марта айланиши (айланма маблағларнинг ўртача қолдиғини давр мобайнидаги кунлар сонига кўпайтирилиб, сотилган маҳсулот таннархи ҳажмига бўлинади).
Асосий капиталнинг истеъмоли – асосий капитал қийматининг жисмоний ва маънавий эскириши натижасида камайиши. Унинг ҳажми асосий капиталнинг ёшини ва ҳозирги тиклашдаги қимматини ҳисобга олган ҳолда аниқланиши лозим.

Download 423,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish