Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги наманган мухандислик технология институти



Download 0,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/17
Sana23.02.2022
Hajmi0,6 Mb.
#157511
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   17
Bog'liq
isitish buglanish sovitish va kondensatsiyalash. (1)

Сиртий конденсация иссиқлик алмашиниш қурилмаларида амалга 
оширилади. Бундай қурилмалар сиртий конденсатор деб номланади. 
Ўта қиздирилган буғни сув билан конденсациялаш жараёнининг 
иссиқлик баланси: 
йук
cох
c
кон
кон

c
Q
t
Wc
t
Dc
t
Wc
Di
+
+
=
+
(4.122) 
бу ерда - конденсаторга кираётган буғнинг массавий сарфи, кг/соат; i – буғ 
энтальпияси, кЖ/кг; с
с
ва с
кон
- сув ва конденсатнинг солиштирма иссиқлик 


сиғими, Ж/(кгК); t
сб
, t
сох
- сувнинг бошланғич ва охирги температураси,°С; 
Q
йиқ 
- атроф муҳитга йиқотилаётган иссиқлик миқдори, кЖ/соат. 
(4.122) дан совутувчи сувнинг массавий сарфини аниқлаймиз (кг/соат): 
(
)
(
)

cox
с
йук
кон
кон
t
t
с
Q
t
c
i
D
W




=
(4.123) 
Ўта қиздирилган буғнинг солиштирма энтальпияси (кЖ/кг) ушбу 
тенглама орқали ҳисобланади: 
(
)
туй
кон
туй
буг
буг
t
c
r
t
t
c
I

+
+

=
(4.124) 
бу ерда С
буғ
- ита қиздирилган буғ солиштирма иссиқлик сиғими, кЖ/(кгК);
t
буғ
- ита қиздирилган буғ температураси,°С; t
туй
– буғнинг тийиниш 
температураси,°С; r – буғнинг конденсацияланиш иссиқлилиги, кЖ/кг. 
Конденсаторнинг иссиқлик итказиш юзаси 3 та зона учун алоҳида 
ҳисобланади: 
- ита қиздирилган буғни совитиш зонасининг юзаси F
1
; 
- конденсациялаш зонасининг юзаси F
2

- конденсатни совитиш зонаси F
3

Конденсаторнинг умумий иссиқлик алмашиниш юзаси F
ум
 = F
1
+F
2
+F
3

ҳар бир зонанинг юзаси иссиқлик итказишнинг асосий тенгламасидан 
ҳисоблаб топилади. 
Иссиқлик элткичларни аралаштириш йили билан конденсациялаш ҳил 
ва қуруқ конденсаторларда олиб беради. 
ҳил конденсаторларда сув, конденсат ва конденсацияланмаган газлар 
(масалан, ҳаво) қурилманинг пастки қисмидан махсус, нам - ҳаволи насос 
ёрдамида чиқарилади. 
қуруқ конденсаторларда совутувчи сув ва конденсат қурилманинг 
пастки қисмидан, ҳаво эса – юқори қисмидан вакуум - насос ёрдамида сириб 
олинади. 
Конденсаторлар иссиқлик элткичларнинг ҳаракатига қараб параллел ва 
қарама - қарши йиналишли билади. 
 
 
 
3.Атроф муҳит температурасигача совитиш 
 
Материалдан иссиқлик олиш йили билан температурасини пасайтириш 
жараёни совитиш деб номланади. 
Саноат миқёсида газ, буғ ва суюқликлар температурасини 15...20 °С гача 
совитиш учун ҳаво ва сув қилланилади. Маҳсулотларни паст 


температураларгача совитиш учун паст температурали совуқлик элткичлар - 
фреонлар, аммиак, углерод диоксиди, совутувчи эритмалар ва ҳоказолар - 
ишлатилади. 

Download 0,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish