Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Наманган муҳандислик педагогика институти


- маьруза. Циклли юкланувчи деталларни лойиҳалаш



Download 1,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/36
Sana21.02.2022
Hajmi1,47 Mb.
#77483
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   36
Bog'liq
konstruktsiyalash asoslari

10-
маьруза. Циклли юкланувчи деталларни лойиҳалаш
 
Режа: 
 
1. 
Кучланишлар концентрациясини камайтириш. 
2. 
Тешиклар, валлар, тирсакли валлар. 
3. 
Прессланган бирикмалар. Махкамлаш деталлари. 
 
Давомли кайтарилувчи ўзгарма кучланиш таьсири остида ишлайдиган 
деталлар статик кучланишлар таьсирида материални мустахкамлик чегараси 
кичиклиги окибатида кучланишлар таьсирида тез емирилади. Бу холат деталларни 
доимий циклли кучланиш таьсирида ишлайдиган юқори айланишли замонавий 


44 
машиналар учун катта аҳамиятга эгадир. Бундай циклли юкланишлар қисмлари 
илгариланма-кайтар ҳаракат ланувчи машина ва механизмларда яккол кўринади 
(поршенли машина-лар, кулачокли механизмлар). Аммо равон йўлли машиналарда 
(трубинали реактив машиналарда роторларни дисбаланслиги, роторларни ёнга ва 
радиал тепиши ва х.к.) бу циклик юкланишда уларни йукотишни иложи йук. 
Замонавий машиналарда циклли юкланмаган тишли узатмалар бўлмайди, 
хатто айланма ҳаракатни бажараётган валлар ҳам доимо циклли юкланишда бўлади. 
Мисол учун (10,1-расм) икки таянчга урнатилган валдаги тишли ғилдиракдан Р куч 
валга узатилаётиб, уни эгилишига мажбур қилади. Бир марта айланишда бу 
текислик вални а,б,в,г нукталарини кесиб утади ва ҳар бир айланишда бу цикл 
кайтарилади. Шундай қилиб кучни доимийлигига қарамай бу циклли юкланиш 
доимо жараёнда иштирок этади. 
Циклли юкланишлар қуйидаги асосий турларга бўлинади: 
1
/
max
min

=

=
δ
δ
r
Симметрик ўзгарувчи белгили – энг катта ва энг кичик кучланишлар белгиси бўйича 
қарама-қарши, қиймати бўйича тенг r = - 1 
10,1- 
расм. Тишли ғилдирак валида циклли юкланишни пайдо бўлиш схемаси 
Асимметрик ўзгарувчан белгили – энг катта ва энг кичик кучланишлар белгиси 
бўйича карма-қарши ва қиймати бир хил –1< r<0 
Пульсланувчи –энг катта ва энг кичик кучланишлар белгиси бўйича бир хил ва 
қиймати бўйича ҳар хил r=0, 1>r>0. 
Мураккаб – юқоридаги циклларни холатлари йиғиндиси. 

Download 1,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish