Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон



Download 8,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet82/161
Sana27.06.2022
Hajmi8,75 Mb.
#710534
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   161
Bog'liq
Микробиология ва вируслогия Ваҳобов А.Ҳ. Иноғомова М. (2)

Сирка кислота
олишда 2 усул: 
орлеан
усули ва 
немис
усули ёки 
тез кислота олиш усули қўлланилади. 
Орлеан усулида сирка кислота олиш учун винодан фойдаланилса, 
немис усулида этил спиртдан фойдаланилади. Орлеан усулида сирка кислота 
олиш учун иш махсус чанларда олиб борилади, чанларда 2% сирка кислота 
ва 4% спирт бўлади ва озиқ муҳитига 2% кислота қўшилади. Бижғиш 
охирида олинган модда таркибида 5—6% кислота бўлади, процессда Васt. 


81 
оrleanense иштирок этади. Бижғиш 20—30°Сда олиб борилади. Олинган 
сирка кислота жуда хушбўй бўлади. Немис усулида сирка кислота олиш учун 
генераторлар бук дарахтининг қипиғи билан тўлдирилади. Процессда Асеt. 
schutzenbachii иштирок этади. У аэроб шароитда яхши ривожланади. 
Муҳитга 6% сирка кислота, 3% этил спирт қўшилади. Генераторларда иш 
тўхтамасдан бир неча йиллар давом эттирилади, олинган кислота 9% ли 
бўлади.
Ширин чойда замбуруғни ўстириш мумкин, бунинг учун Васt. 
хylinumга ачитқи замбуруғлари қўшиб ўстирилади. Ҳосил бўлган масса бир 
оз нордон мазали, худди квасга ўхшаш бўлади. 
БИЖҒИШ ЖАРАЁНЛАРИ 
Инсоният кундалик турмушида спиртли, сут кислотали бижғишдан 
кенг фойдаланган. Лекин бу процессда микроорганизмлар иштирок этишини 
Луи Пастер 1860 йилларда аниқлаган. Бижғиш процесслари турли-туман 
бўлиб, улар ҳосил бўлган маҳсулот ёки бижғиш процессида сарфланадиган -
модданинг номи билан аталади. 
Спиртли бижғиш
. Спиртли бижғиш процессини ачитқи замбуруғлари 
вужудга келтиради. Бунда шакарлар анаэроб шароитда этил спирт, карбонат 
ангидридга айланади ва энергия ажралади:
С
6
Н
12
О
6
→ 2С
2
Н
5
ОН + 2СО
2
+ 235 10
4
Ж 
Спиртли бижғиш процессида иштирок этадиган ачитқилар факультатив 
анаэроблардир. Азот манбаи сифатида улар аминокислоталар, пептонлар ва 
аммонийли тузлардан фойдаланади. Ачитқилар бир қатор витаминлар 
синтезлаши мумкин, физиологик актив моддалар берилса, улар яхши 
ривожланади. Ривожланиши учун температура 4-35°С оралиғида, рН эса бир 
оз кислотали бўлгани маъқул ҳисобланади. 
Ачитқилар 

Download 8,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish