Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон



Download 8,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/161
Sana27.06.2022
Hajmi8,75 Mb.
#710534
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   161
Bog'liq
Микробиология ва вируслогия Ваҳобов А.Ҳ. Иноғомова М. (2)

Гип
п
ократ 
(
460 - 377 йилларда
), 
Лукреций 
(95 - 55 йилларда
) ва ўша даврнинг бошқа йирик олимларининг ишларида 
турли-туман юқумли касалликларнинг сабабчиси тирик табиатга хос 
эканлиги кўрсатилган эди. 
15 асргача касалликларнинг сабаблари касал туғдирувчи «миазмалар» 
(ҳавода тарқалган айрим буғсимон моддалар) деб ҳисоблашган. 
Кейинчалик италиялик врач Фракастро (1478-1553 йиллар) бир индвидумдан
иккинчисига ўтадиган «контагий»лар мавжудлиги ҳақидаги назарияни 
илгари суради. 
Осиё халқлари чечак, лепра (мохов) ва бошқа касалликлар тўғрисида 
маълумотларга эга эди. 
Абу Али ибн Сино (980-1037
) бу касалликларнинг 
сабабчилари тирик мавжудотлар эканлигини ва улар сув ва ҳаво орқали 
тарқалишини айтган эди. 
17 асрнинг 40 йилларида римлик профессор 
А. Кирхер
(1601-1680) 
катталаштирувчи қурилма орқали ҳар хил объектларни кузатади ва ўта 
майда «чувалчангларни кўради». Бу микроорганизмлар эди. Аммо бу
тажрибалар тасодифий кашфиётлар эди. 
Микроорганизмларнинг очилиши биринчи микроскопни кашф этилиши 
билан боғлиқдир. Биринчилар қатори 
Ганс ва Захарий
Янсен
, сўнгра 
Г. 
Галилей ва К. Дреббель
томонидан энг содда микроскоплар яратилди ва 
янада такомиллаштирилди. 
Микроорганизмлар ҳақида янада кўпроқ маълумотлар тўплаган шахс 
микробиология тарихининг 
«морфология
» 
даврини
бошлаб берган 
голландиялик 
Антони ван Левенгук (1632-1723)
бўлди (1- расм). 
Левенгук шишадан зийнат буюмлар ясайдиган корхонада ишлар эди. У 
шиша линзалар ясаб, улардан майда нарсаларни катталаштириб кўрадиган 
асбоб – содда микроскоп ясайди. У ўз микроскопида кўлмак сув 
томчиларини, тиш киридан тайёрланган препаратларни, турли хил органик 
моддали сувлар (қайнатмалар) ни текшириб, улар ичида ҳар томонга қараб 
ҳаракатланувчи тирик мавжудотларни кузатади ва уларнинг расмларини 
чизади. У шу кўрган мавжудотларига “тирик ҳайвончалар” – «Animalkula 
viva» деб ном беради. Ўз изланишлари натижаларини у Лондондаги 
қироллик илмий жамиятига билдиради. 1677 йили мазкур илмий жамият 
Левенгук ишларини қайтадан текшириб кўради ва унинг натижалари 
хақиқат эканлигини тан олади. 
Кейинчалик у ўз илмий изланишларини «Антон Левенгук кашф этган 
табиат сирлари» деган китобида (1695) таърифлаб беради. Уларни юмалоқ, 
ҳар хил узунликдаги таёқчасимон, букилган шаклли майда мавжудотлар 
эканлигини тасвирлаб беради. 



1-расм. Микроскопнинг биринчи ихтирочиси ва бактериялар оламини кашф 
қилган олим Антон ван Левенгук (1632 - 1723) 
Россияда биринчи микроскоп XVIII асрнинг 30 - йилларида Иван 

Download 8,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish